Srpski sion

вр. 6

„СРПСКИ

сион.

С*к 165.

српске и изван ове народу српском при падајући, то да се остави потпуно право народу српском и његовим црквеним и светским органима, како у смотрењу устројства тако и управљања и располагања и контролирања без утецаја државног управитељства и законодавства, осим једног врховног надзиратељства. Даља определења у овом смотрењу задржавају се општенародном српском сабору". Тадашњи мудри комесар генерал Филиповић, није се противио овом чланку, знајући добро, да се тако што Србима не ће дати, а задовољан са осталим закључцима саборским, није хтео сабору да квари илузију његову. Патријар Рајачић умре 1. Децембра исте 1861. године, оставивши цркву у онаквом истом стању, у ком ју је затекао. Наставиће се.

Како су бачке владике дошле до Сирига?* Приопштио: Ђорђе пл. СтратимировиЋ (млађи.) У својој расправици: „ 0 БогиЛу ВучковиЛу Сшјмтимирови^у" Карловци 1901., наспоменуо сам, како је 1743. Богић Вучковић Стратимировић, за учињене своје заслуге, молио да му се даде у Бачкој лежећи спахилук Мадараш или Брестовац, а доцније да је искао Хеђеш. Угарска комора, која је доста не расположена била према Србима, дочим им је дворски војени савет био расположенији, предложи да му се уступи Сириг, што доцније царица Марија Терезија одобри. Богић пристаае и на Сириг, ал пошто * Како је опште мишљење, да је Сириг, што еу га уживале српске вдадике бачке, купио аа 300 дуката владика бачки Висарион Павловић (1731.-1755.); то смо и ми у 2. бр. о. л. то исто навели. Ну, чим сд1о то навели, ми смо се одмах покајали, те смо умолили г. Стратимировића, да буде тако добар, те да извиди, да ли се што налази у бечкој архиви о томе, како еу бачке владике дошле до Сирига, односно да нам у верном препису иснише и иошље молбу владике Висариона Павловића, ,д 1744, у којој је бранио своје право на Сириг, што је он и учинио, на чему смо му веома благодарви. Сад дакде анамо, како су бачке владике дошле до уживања Сирига, ~а на име, њима је дат Сириг — као и свештенидима сесија — од земље, што је добпше подунавско-потијски граиичари од државе, око 1713. године. Уредништво.

се међутим српски бачки владика Висарион Павловић, обратио са молбом, да се Сириг њему и на даље остави на уживање, до ког је он правилним аутем дошао, одустане се од Сирига, и даде му се 2. Јунија 1745. спахилук Кулпин у Бачкој. На пријатељску молбу госа. уредника „Српског Сиона", да развидим, да ли се налази шта о Сиригу у бечкој архиви дворске коморе, разгледао сам, и у њојзи не нађох ништа друго, до ли потврду од 13. Јулија 1732. да су Сириг пре владике Бисариоиа, уживале бачке владике Григорије Димитријевић,* и СоФроније Томашевић,** и писмо Висарионово од 28. Фебруара 1744. у ком доказује, како су владике бачке дошле до Сиржа. Оба та документа која се налазе у к. и. к. Кехсћз-Ртапг. АгсМу-у (Но{ Катшег Агс 1 пу ) у Бечу, нод сигнатуром: ЦГпдагп 9. 8ер1;. 1744., наводимо овде у целости у верном препису. I. Хпјта зспрИ гесо§по8С1шиз У1§оге РгаебепИшп 81§ш&сап{;е8, ^шћиз ехре(31<: ишуег818. (Ј)иос1 ас1 КедшзШопеш Ке\'егепсНв81т1 Во1ШП1 УЈзагЈоп! Раи1оу1сћ Сг1'аес1 гИиз Ер18сор1 Вас81еп818, 8е§есћес818, е!; А§г1еп818 1п Ргаебепиат Коз1;п уешепсЈо, и!; ро1е 8рес^аћЈНз, ас Ма§ш6сиз Бот1пи8 Ваго Ап1оши8 РагсзоУ1С8 Ј. ћијиасе СошИ;а1;и8 Васв1еп818 Таћи1ае Ји(ћс1апае Авзеббог, пес поп С1геит8рес1;и8 81о1сћ Во$с1апо^1сћ, е1;В1а§о1е Мах1тоуЈсћ Регзопае Е(1е(11§пае МПИлгез Ре^гоуагасНпепаеб, вес! е!; ЈовЈт Ка1коу1сћ Ра§1 СатегаПз Тетепп сћсН, тосЈетиз Ј.иДех, сит Јоуап 8оу1ап1п, е!; Огијо МоИсћЈсз Со-1псоНв ргаезсШ Ра§1; Ш Иадие отпез согат N0^18 1и1И:ег сопзШи!;!, ас1 Мес11§1п1;а1;ет еиат вип!;, дио(1 Ргае(Зесе88оге8 ргаезсШ Боешш Огаес1-п1и8 Ер18сорЈ, и! ро!е: Боттив СошЈат Ер1бсориз Сгг1§ог1и8, ИаеИат Бош1пи8 Соп(1ат 8орћгоп1из, (Јетогки!, поп зо1ит Ргае(Нит 81 г 1§, уегит е11ат Ргае(ћит Асза ех Јп1е§го роззеЛегт!;, а!дие 1п иеи ћаћиепп!; СЈиоД 1рзит Иа 8е ћаћеге ргаебсИатдие Газ810пет * Потврђен 2. Августа, односно 8. Октобра 1713., сахрањен Јануара (око 20.) 1717. у ман. Ковиљу. ** Потврђен 23. Авг. 1718. односно 18. Априла 1722,, 10. Фебруара 1730 и сахрањен у Ковиљу у гробниди Григорија Димитријевића. ^ Уредништво.