Srpski sion

Стр. 340.

СРПСКИ

сион

Вр. п.

опсегу митрополије и патријаршије српеке најдуже за 3 месеца после смрти митрополита и патријарха српског. Чл. IV. Сабор бира митрополита и патријарха српског у пуној седнипи — у којој не могу учествовати епискони. Избор митр. и патр. српског бива без јавне расправе о личности. Чл. V. Митр. и патр. срнски бира се тајним гласањем давањем листова —" Чл. VI. Митр. и патр. српским сматра се за изабрапог, који добије надполовичну већину гласова. Чл. УШ. Сабор приопштава избор митр. и патр. српског Његовом Беличанству ради највише потврде. — — — Кад је у седници саборској од 18. Окт. сабор почео да претреса од одбора 15-рице израђеи штатут о избору митр. патријарха, др С. Милетић је ставио нротунредлог, да се исти предлог за време саборског састанка скине с дневног реда, те је и образложио исти свој предлог. У течају дебате о том, уђе кр. комесар Хубер под сабљом, заузме место десно од патријарха, и изјави званично, да влада именом Њ. В. позива сабор да обави и уредбу о избору митр. и иатр., и остави дворану, но одма се за тим врати цивилно, и заузме место лево ниже председништва, пратећи дебату. Сабор са 30 против 23 гласа реши, да се узме у претрес поменути штатут. На чл. VIII. Милетић предложи допуну: „Правом врховног надзора државног, може Њ. В. уставним путем и начином правилно обављеном избору арх. карловачког, митр. и патр. сриског ускратити највишу потврду само из разлога, основани на грађанским законима или правилима православне цркве по којима би се чинило, да изабрани није достојан, или способан за архијерејски чин и сан митрополита и патријарха српског." „Приговоре на таким разлозима основане, благоволиће Њ. В. уставним путем и начином по околностима и пре одлучног га је одбор 15-рице сабору предложио. С тога у „Тумачу" и стоји погрешно чл. Ш. Српски народни црквени сабор бира митрополита-патријарха српског ив посвећених епископа српских — — — —

највишег решеља саме ствари, доставити српском народном црквеном сабору, који ако услед тога неби одма пристунио избору другога лица за митр. и патр. српског, моћи ће сз Њ. В. обратити с разјашњењем и новом иредставком за највишу потврду првоизбранога." „Ако Њ. В. ипак се не би побуђено нашло, првом избору својом највишом потврдом цриступити, сабору остаје слободно, или избору другога лица ирисгупити, или без уштрба ирава народног на слободни избор мигр и патр. српског одступити, и сазиву новог сабора место учинити". „Ако у први, или ма који избор за арх. митр. и патр, српског падне на кога дијецезана владику српског племена и језика у земљама Њ. В,, који не стоји ни под земаљско- ни црквено- судском истрагом, нотврда се избору таком ускратити не може." Др. Св. Касаниновић ноднесе на чл. УШ. овај исправак: „Ако би српски народни црквени сабор изабрао за арх. митр. и патр. српског таку особу, нротив које постоје приговори основани у земаљским законима или правима срнске православне цркве, власно је Њ. В. правом врховног иадзора оваком избору с највишом цотврдом не приступити." Милетић одустане од свога исправка, и пристане на овај Касаииновићев. На једанпут при самом крају дебату, кад ке да дође ред на предлагача Касапиновића, изиђе кр. комесар, који је у цивилу присуствовао дебати, и врати се с калпаком и под сабљом, посади се десно од патријарха, и стојећи, свечано и дрхћућим гласом изјави: да он у име Њ. В. забрањује сваку дискусију о нраву потврде Њ. В. и о ограничењу истога; ако сабор не ће да призна безгранично и безусловно право потврде, да у оваким околностима даљи поступак сабору оставља. У сутрашњој седници, изјави Касапиновић, да иошто је у својој завршној бе^ седи од кр. комесара прекинут, и да је исти забранио дискусију о праву потврде митр. и патр., да му је ио томе одузета могућност да свој предлог брани, и про-