Srpski sion

СРПСКИ СИОН С тр . 523.

Б р . 17.

а за своју се нисмо бринули ни старали, нити смо пазили, какве људе бирамо и ностављамо на важна места. Тек у последње време, почесмо оснивањем земљорадничких задруга мало себи долазити. Јесмо ли дакле себи — као народ ради добру, нечасимо часа и не оклевајмо, него увидимо легло нашем жалосном стању, и прионимо сви слошки, да га отклонимо и избавимо, те да и он коракне у напредак. А то ћемо постићи тиме, ако учинимо свеопшти мир између себе; ако сваки од нас узбуде савесно и тачно отнрављао своје дужности; ако сваки сталеж узбуде пре свега водио бригу о себи; ако се наш свет а особито ратар окане терати и водити политику; ако наша јавна политична гласила узбуду народу здраве поуке давали, а не вечито га држати у раздраженом стању; ако узбудемо поштовали не само туђе власти него и своје, и ако сви дођемо до уверења и осведочења, да је куцнуо већ једанаести час, те немамо још дуго чекати до дванаестог часа, кад ће доцкан бити. Рекосмо и спасосмо душу!

Епиекоп Мирон о овогодишњој евештеничкој иеповиједи и с>ратеким еаборима евештеничким у епархији пакрачкој. Године 1897. под бр. 15/през. у недељу месопусну, издао је високопреосв. епископ пакрачки г. Мирон наредбу о томе како се имају одржавати свакогодишње свештеничке исповиједи и с тим у свези и свештенички братски сабори. Од то доба исто г. епископ сваке године. послије одржане исповиједи и сабора, обраћа се, у споразуму са епархијском конзисторијом, архипастирском посланицом на своје свештенство, те га пооштрава у вршењу св. тајне покајања, а уједно му даје, на основу закључака братских свештеничких сабора, упутства и савјете о вршењу пастирске службе у оним питањима, о којима се на братским саборима расправљало.

Свештенство епархије пакрачке добило је и ове године (18. августа, Бр. а<1 К 675.) такву посланицу од епископа својега. У истој говори високопреосв. г. епископ Мирон најприје о св. тајни покајања и потреби савјеснога и ревнога вршења те свете тајне, те вели: „Колико је то потребно и корисно души сваког појединог свештеника, о томе неморамо говорити пастирима цркве и свештеницима који су на одличним мјестима ванпарохијске службе. Сви знате и сами, колико треба уложити бриге и труда, да се нађу пред Господом као сос8дм чисти баш они, који на свакој св. литургији вапију Богу: Оердце чисто созижди во лш-к Еоже, и д^х прлкж Лкноки ко оутрок-к <иоеи!" „Али при томе није само у питању лично спасење појединих свештеника, него је примјер њиховога свесрднога и побожнога обављања св. таЈне покајања уједно одсудан и за спасење народа Божјега, јер као што преблаги Спаситељ наш, и<шх Фстави окразх, да пос/скдВшх стопа/их еги>, тако смо и ми постављени зл бкразк хст/М|ЈИ)(х к'кровдти ХрУстВ, за углед стаду које треба да се на примјеру нашем научи правилном и усрдном вршењу свију хришћанских дужности, па и тајне покајања." г Зато се и надамо, да свештенство Наше неће малаксати у вршењу свете те дужности, и они који су били спријечени да је изврше у одређени дан, да ће је извршити накнадно, на што ће по налогу конзисторије Наше имати пазити протопрезвитерска звања, и о томе поднијети конзисторији свој извјештај." „У колико су се пак при овогодишњој исповједи опазиле на њекима мјестима поњеке неуредности, имаће окружни протопресвитери, односно администратори протопрезвитерата, употребити унапредак све старање своје, да се избјегне свака неправилност и неуредност, јер све што свештенство обавља, треба да је обављено по чин8 и клагсшвразни), с разлога, што уз нестроени иде и друга ксдкд 3/1Л КНЈЈК."