Srpski sion

В р. 21.

Стр. 669

службе, крену се Високи доетојанственик у кућу ајестног нароха г. Миле Стрике са сјајном свитом која .је остала уз Високоиреосвештеног господина Еиискона на ручку код вриједног домаћине, ручку, који биаше спремљен невјеројатном иомњом и раскоши, што служи само на част вриедном домаћину. За ручком доличним церемонијелом а стојећи изрече Високопреосвештени госнодин Епископ заносну здравицу Његову Величанству нашем милостивом краљу и господару Францу Јосипу I. Затим Преузвишеном господину Бану дру Теодору Пејачевићу, које здравице поиратише многобројни гости њих до 50 на броју стојећи и клицпЈ јп И „живио" уз грмљавину мужара и умилни звук 1 црквених звона, а госи. окружни прото Данило Нрица наздрави Високом госту здравицом која човјеку у срце продираше према Високом госту и уз френитичко клицаље гостију, које се истом онда слеже и утиша, кад се Високи гост иодигну да на здравици захвали благим и светитељским риечима, које неможе нитко присутни до гроба заборавити. Кад бих хтео ређати све оне миле и одушевљене моменте за време кратког боравка Високопреосвештеног господина Епискона у нашој средини, одвело би ме то сувише далеко, само ми је још констатовати, да је господин Епископ пред вече изашао са сјајном пратњом одличне господе до цркве међу народ на самом збору. Најдирљивији час доживисмо ту међу народом, који са свих страна напушта за час два играње кола и приступа Високом госту по свети благослов цјелујући му свету десницу, па док млађадија опет одилази колу, дотле старији и озбиљнији слушају мудре и користн9 ноуке свог љубљеног Архипастира до пред саму ноћ. Трећи дан рано испратисмо истим редом и на исти начин Високопреосвештеног господина Епискона са нобожним чувсгвима захвалности, што се је тако далеко помучно да нам одслужи жељену Архијерејску литургију и да присуствује годишњем нарастосу свог Високопреосвештеног родитеља, који је у Бовићу службовао као учитељ на овдашњој нижој пучкој школи, те и данас има ученика његова незаборавног отца на животу. Хвала, по сто пута хвала Високопреосве-

штено;# господину Епискоиу Михаилу и овим путем, шго није жалио превалити толиког пута до Бовића, да своје „драге Бовићане" како нас он чппће назва, учврсти у светој вери праотаца и милом нам српству. у.

ЛИСТАК. В е с т и. Саотанак св. архијерејског сабора. Ношто се умигаљеип састанак св. арх. сабора нпје могао одржати 13. о. м. гато се због краткоће времена Љрговом Величанству није могао поднетп предлог за превпгању дозволу његова држања, Љегова је Светост поднела по ново молбу и пријаву ва 21. о. м. 10. Дедембар, ког ће се дана без сумње п одржати са означеним дневнпм редом. Седнице автономних власти. Од 12. о. м. држи своје седнпде у редовном заседању саборскп одбор. Промене у управи средњих завода. Како су досацагањп управитељи карловачке гпмназпје г. Васа ВујиЛ п управптељ сомборске препарандије г. Никола Вукићевић , на своју молбу стављенп у заслужан мир; то је патронат исте гимназије за привременог управптеља поставио професора исте г. Раду Врховца. Народно гаколски савет поставпо је за прпвременог управитеља до краја ове школске године професора исте препарандпје г. Миту КалиЛа. Је л ово лагаве? „Застава' доноси у 255. бр. чланак с насловом: „ Лагање „Српског сиона у ком писац налази лагање нагае у томе, што смо по записнику арх. адм. одбора рекли у бр. 13. „да је патриЈарх Георгије поднео протест про®ив~~оддуке саборске (у погледу епар. скупштина)", у 14. „да је „уиозорио" министра, да не треба одобрпти одлуку саборску", а у 20. „да је „пристао" да се одобри одлука саборска, шта више да се за њу н заузимао!" Да у поменутом нагаем тврђењу нема никакве лажи нп недоследности, ево одговора. Сабор је закључпо познате измене и допуне у еа. уређењу од 1870., и тшзвао саб. одбор да их изврши. Њег. Светост је протестовала протнв тога, да се иста одлука извађа ире иревигиње потврде, тврдећи подједно, да бп боље било, да је сабор нову уредбу донео, у место измена и допуна, остављајући министру на вољу да о њојзи пзрече свој суд. Кад је Њег. Светост упитана од министра, има ли шта против исте одлуке, одговорила му је да нема, чиме је она само изјавила свој пристанак да се потврди, а није се за њу заузимала да се иотврди. Је л вам сада јасна ствар, и кад овако стоји ова ствар, ко је лагао? Ми у својим чланцвма или писац у „Застави", чију би црну душу и тело познали да је метуо под њу сто? а не један.