Srpski sion

С тр . 1570.

ОРПСКИ СИОИ

Одговори уредништва. М. 3. у Ш. Изволите завпрпти у циркуларнп протокол, те ћете код 1838. наићи на конзпсторијалну наредбу од 27. Септ. и. г. бр. К. 364. у којој се наводи царска наредба од 6. Јулпја у погледу рођене деце ван брака. По истој, ако је мушко дете рођено ван брака од матере римокатоличкиње са православним, па они стЈне у брак, и од рођаја детињег до ступања њиховог у брак нема још 7 годпва, онда прелази у наш закон и то без икакве друге церемоније, до ли што га треба мирономазати. Ово важи без обзира, да л је мати пре или после венчања прешла у наш закон, или је остала у римокатоличком. Ну пре тога, треба исти родитељи да отиду кр. котарској власти, те да отац пред њом изјави, да је дете љегово и да га он прима за своје, а иста ће ту ствар доставити кр. земаљској влади на. решење, па кад она то одобри, издаје дозволу, да се исто дете пма из протоколе рим. цркве брисати, и увести у нашу протоколу. Дозволу за то доставља иста и наигој и римокатолпчкој конзисторији, а ове издају дотичним свештеницима да по њој ноступају. Женско дете, ако је матп римокатоличкиња а отац православан, све ако родитељи његови пре 7 година и ступе у брак, а матп пређе у наш закон, не може пре навршене 18. године прећи у наш закон. Било пак мушко или женско дете рођено од православне, ако је отац римокатолик, по ступању њиховом у брак, сва деца, — и мушка и женска пре навршених 7 година ступају у закон очин у римокатолички —, а ако су старија, остају сва у материном вакону, и тек кад наврше 18. годину могу прећи у други закон. „Родољубу". Знамо из новина да постоји некп листић у Вршцу „Родољуб". Ко га уређује и издаје не знамо, јер га наше очи не видеше. Из „Браника" видимо, као да му је „душа" дипломата учитељ, што је пронашао „буковинску автономију". Како је „Застава" нешто навела из истог листића, у ком се наводу преставља наша тврдња у погледу одговорности епархнјских власти као смешна и луда, за уверитп дигшомату-учитеља, да по буковинској автономији она можда и изгледа као смешна и луда, а по нашој не изгледа, него да по њој такав изгледа онај, који тако што за исту нашу тврдњу тврди. Да по нашој автономији не изгледа наша тврдња: „да енархијски одбори нису одговорнп епархијској скупштини, те да по томе не може она ни изрицати свој суд над њиховим радом, односно нозивати их на одговор", смешна и луда, ево учитељу-дипломати одговора. Кад се у чл. Х1 ј . епархијске уредбе од 1870. јасно вели: „До коначног уређења делокруга и одношаја еп. скупштине и еп. органа, еваколика еп. црквена и школсла управа, одговорна је сабору — — —а у чл, XIX. : „Управа црквена једна

је црквено-духовна у коју И Духовио судство спада, п која се назпва еи. конзисторија; друга је црк. административна, која се зове еп. административни одбор, а трећа је школска, која се назива еп. школски одбор,"; кад се у „Уредби за срп. нар. школе" од 1872. у§ 135. вели: „Епархијски школскн одбор одговоран је за своју радњу епархијској с.купштини"; — а наређење чл. ХБ. епархијске уредбе у погледу одговорности ен. конзисгорије п ади. одбора нпје измењено, него оно има и данас своју законску снагу : питамо тог великог мудраца учитеља-дипломату вршачког, чије је мњење смешно и лудо? Наше, које је на закону основано, или његово, које је на незнању основано? Да досадашњи чланови арх. еп. властп на основу до данас постојећих наших уредаба, нису устарабарске дахије, него законито изабратп чланови; то је познато свима поштеним и паметним људима, само није познато изтемељачким ветропировићнма и нпкоговићима. Дипломата учитељ научио је на мајском сабору фразу, „дахијски саб. одбор", те ју је употребио и за чланове арх. еп. власти, а не види јадан, какве су дахије његове прпсталице, па и он сам дапас, где се онп дочепају власти. 0 контролисању рада ен. власти, односно о трабуњању „Родољубовом" о том питању, не ћемо се с њиме у диспут упуштати, јер човек, којп је могао онако што да напише, не заслужује да се с њиме упуштамо у диспут. Арх. ен. власти не боје се 'за свој рад ничије критике, ал не Ће допустити, да њихов рад нритинују они, који на то немају права, и ми у свом чланку „Арх. еп. скунштина не рекосмо, да Његова Светост не ће допустити критиковање рада арх. еп. власти, него рекосмо, да ко усхте на еп. скупштини крнтиковати рад еп. власти, „да се добро обује, јер у њој не ће голе и шупље фразе моћп славити победу, него једино разлог." Из тих је наших јасннх речи, могао само вршачки „Родољуб" извести, да Њег. Светост не ће допустити критиковање рада еп. власти, чему се у осталом не треба нп чудити, кад је он Нронашао буковинску автономију, која и не постојк. И људи, који се тим срествима служе против противника својих политичких, смеју тврдити, да су они радикали ил по српски корезиташи, изтемељачи ! Благо српству и српским кумовима што им наденуше то име с њима ! Љубави између „Родољуба" и оног „новопеченог попа радикала", ни мало се не чудимо, само не знамо, докле ће их она држати, јер створп л се нова X — странка, питање је, не ће ли његов пријатељ ускочити и у њу, да види како је и у њојзи, кад је већ био у свима странкама. „Родољуб" у место што се заузео за свога новог пријатеља, боље би урадио, да га је упутпо и рекао му: пријатељу, та ти си биран 1902. у сабор са нрограмом самосталне странке, па кад си / мислио да и њу по свом обичају напустиш п ступиш у радикалну странку, ред би био — по ради-