Srpski sion

СРПСКИ СИОН С тр . 13

гова ирема палом човјеку. Родио се, као што зиадете, од иречисте и свете, али сиромашие и „ великом " свијету непозиате Дјеве Марије у нустом и леденом вертепу Витлејемском. А тако је и живио у лишавању и сиротињи тако, да није имао једном ђе ни главе да склопи. Иа како су Га клеветали и ружили, гонили и прогонили, били, пљували и мучвли . . . И све је Он то, благи Спаситељ наш, мирно и са предаиошћу вољи Оца Својега иодиосио, вољно страдао и пајпосле и душу Своју положио на крсту за нас јаднике, неблагодарпе и грјешие недостојнике, да за иас и ради нашега спасења. 0, како је велика, иедокучиво велика љубав Боа?ја, како је богата и неисцрпимо богата милост Божја. У дубљину недокучиве те љубави и сами ангЈли жјмнјтж приникнЈЈти (1, Иетр. 1, 12), којој се и они не престају дивити и коју и они вјечно славе и прослављају. Па, у чем се још открила л>убав Божја к нама у дјелу спасења иашега? ВлагодатЈиЈ естЕ спасени чрсза к^кру — продужује Апостол. Кад нам је Отац небесни нослао Сина Својега и у Њем открио пребогату ризницу благодати, која спасава, није нас по том оставио саме себи, без Својега руководства, да се користимо откривеним богатством благодати, како знамо и умијемо, пего с Ннлх још кса н<Ј/И& дарствокалх (Рим. 8, 32) — ш Њим нам је све даровао, — к с љ ЕожесткеннмА си1к), Јаже кх, жикоту и елдгостјк * (2. Петр. 1, 3.) све Божанствене силе, које требају к животу и побожности. Те божанствене силе, које иам је даровао Господ, то су, љубазни моји, благодатни дарови Духа светога, који се у изобиљу излијевају на нас у тајнама св. Цркве православне. Па, како је ванредно богатство и разноликост тијех дарова! Дух свети чисти нас од иаслијеђене покварености гријеховне, проеветљује нам ум свјетлошћу истане Христове, номаже ђе је немоћна природа наша и кријепи нас кад чинимо добра дјела, тјеши и таложи расцвијељено срце наше, лијечи и исцјељује болести и недуге наше, измирује нас с Богом Створитељем нашим и усиновљује нас Богу и Оцу нашем, води и руководи нас у топлом загрљају мајке нагие, свете Цркве иравославне, од колијевке па до гроба, одгаја нас за живот духовни (и овај) на згмљи и (онај) вјечни на небу, да достигнемо сви у јединство вјере и нознање Сина Божјега, и да будемо савршени, као што је и Огац наш небесни савршен. Ну, пада све благодатне дарове те, најдрагоцјенији је дар светога причешЛа. Ту пам се даје С&ч Господ, Спаситељ наш, дарује нам Своје пресвето тијело и пречисту Своју крв, тијело за храну, а крв за пиће наше, а тиме нас чини иричестницима саме Божанствене природе Своје (2. Петр. 1, 4.) Па за те високе и сиасоносне дарове, какво се од нас ишчекује уздарје? Јели потребно да препливамо море, или да се спуштамо у бездане провалије, да се пењемо на недогледне главице и вршине горске или да мјеримо проеторије зрачне. Не, љубазни моји! Ништа од тога. За све примљене Божје дарове, ишће се од нас прије свега — вјера у данас Рођенога Сина Божјега, Госнода нашега Исуса Христа и ГБегово свето Јеванђеље. Еиагодатио есте спасени чрезх к*кру, каже апостол. & цј { и с м о в 'к с н оусти те ои л»и Господа 1исуса и к-круеши кх сердц'к ткоел»х... спасшисА (Рим. 10, 9.). т. ј. ако исновиједаш устима својима, да је Исус Господ и вјерујеш у срцу својему . . . бићеш спасен. Послије вјере иште се још покајање, молитва, љубав према Господу Исусу Христу и иослушност према Његовим заповиједима. И ако Сам Исус Христос сматра те дужности наше „ игом лаким и благим (Мат. 10, 30); ипак ми то, ио већини, држимо за врло тешке и готово не могуће дужности. Ако је наше старе прогонило за вјеру Христову, ко прогони нас данас ? Ко нам крати, да пред људима исповиједамо велико и лијепо име Божје, да одлазимо у Дом Његов, кад је томе вријеме и час, да заједничком молитвом проведемо у побожном разговору с Богом и од Њега милостн за себе и своје просимо? Ко нама данас, ако је некад кратило нашим му-

Вр. 1.