Srpski sion

Стр 14.

ченичким прађедовима, крати, да дижемо и украшапамо цркве наше, да од уста откидамо и на величаше Имена Божјега црилажемо? Ко нам брани, да вјерно иснуњавамо свете зановиједи Божје и Црковне? Ко ти, љубазни мој, нријечи, да буде/н вјеран, одан и сниходљив сунруг — муж, вјерна, нривржена и предана супруга — жена, мужу своме, с којим си пред св. олтаром везала живот свој ! Што је на путу оцу и матери, да се брину и да шкрбе за добро и срећу дјепе своје; или које су то запријеке, да сип или кћи не ноштују родитеља е.војих или дјеца духовна — народ, вијерни, духовних родигеља, свештеника својих, млађа старијега, нотчиљени старешин& својих? Ко је го, да нам не дозвољава, да као ираведни Јов, будемо око елијепима и нога хромима, да нахранимо гладнога, нанојимо жеднога, да одјенемо нагОга и удомимо путника, или да утјешимо страдалника и да прискочимо у н"моћ биједнима и невољнима Имена ради Христова? Ко пам пријечи, да праштамо од срца сваку увреду и обиду, зао говор и клеветање, да будемо незлобиви и да не будемо злопамтила као што и Давид није био, пред којим је најљући му душманин Саул признао: „праведан си више него ја, јер си ми учинио добро за моје зло." Д^, браћо моја, ништа нам не смета, дабудемо истински хришћани, прави синови свете Цркве своје иравославне; није то претешка ијји немогућа ствар, јер у тежњи и настојању, да будемо такви, имамо снажну помоћ у садјејству св. Цркве, у благодатним даровима Божјим, који су Њо.ј нредани од Господа ради нашега спаеења, Истина, има ту и неких нотешкоћа; ну те нијесу такве, да се не би могле савладати. Разне страсти и зле наклоности, а нада све као извор свему злу : самољубивост грјешна, сметају много жељи нашој, да будемо прави и добри христијани. Ну, нема добра без жртве. нема папретка у добру без труда. Не може ва вијек бити по нашој вољи или још боље по нашим жељама. Господ је изрекао судбу нашу ријечима: „у зноју лица свога јешћеш хљеб свој." Не може бити да сав живот пролази у весељу и удовољствима, да баш ничега нема, што би нам било за бригу, или на „напаст" и без труда икаква. Ко избјегава труд, томе не може бити пријатан одмор. Ко није никада бригу бринуо, тај не може оцијенити, шта је то радост. Ко није нигда боловао, тај не зна цијенити здравља. Ко није никада оскудијевао и сиротовао, за тога нема обиље и задовољство никакве цијене. На против, ко је спреман на оскудицу, бриге и невоље, ко је нредан вољи Божјо.ј, ко се више одриче себе т. ј. свога грјешнога самољубља и саможивости, и ко је спреман, да понесе крст свој (Марк. 8, 34.) т. ј. да трпи вољно и сноси истрајно сваку невољу и биједу овога свијета, а ради Христа и спасења својега: тај је бољи, спокојпији, задовољнији и срећнији. У тој и таквој борби његовој са сметњама на путу хрчшћанскога живота и усавршавања, уза њ' је свесилна Десница Божја, за њега није ништа тешко, што му доноси вјера и што му заповиједа данас Рођени Спаситељ свијета, јер знаде, да је за превелику и недокучиву љубав Божју, и за благодатне дарове љубави ге, све'то тек мало „уздарје" са РБегове стране! Ну, није моји љубазни, ни то још све, што се односи на дјело нашега сиасења, ЈБубав Божја јавила нам се не само у даровима за садашњи живот; она се изражава у обећању још већих блага у будућем животу. Аиостол завршује горе иеписану своју реченицу ријечима . . . и с ни/мх воскреси и спосади на н8к«снм](1& ко Хрјст-к Гисуск. Бог, Који је богат у милости, васкрсе нас с Њим (Христом) и посади на пебесима у Христу Исусу. Па, која су то још већа блага? То је, љубљени моји, васкрс мртвијех тјелеса нашијех са којима ће се сјединити по ново душе наше у бољем, савршепијем облику. Даље, вашљедство са Исус Христом и учешће с Њим у вјечном, бесмртном