Srpski sion

СРПСКИ

сион

Б р. 6.

Крајње је време, да се једном бар тамо где постоји јасно законско наређење, стапе на пут појединим варошким богаташима, који својим имањем и положајеш у новчаним заводима тероришу своје суграђане и заводске дужнике. Што се тиче проглашења г. Саве Стојаковића као изабратог од 2 / 3 скупштинара за протопрезвитера окружног, имамо ово приметити. Кад је у изборној скупштпнп било прпсутно 94 изборнпка, онда је од тога броја 2 / 3 63, а не 62. Што се један бирач уздржао од гласања уздржао се рече од терора —, то ае мења ствар. Он је био прозват од председника и изјавпо је да не гласа ни за кога. За изабратог сматра се онај кандидат> на кога гласа 2 / 3 од присутних бирача, без обзира како је ко гласао. С тога је јако погрешио изасланик конзисторијални и у тове, што је допустпо председнпку изборне скупштине да прогласи г. Саву Стојаковпћа као изабратог са 2 / 3 гласова. Кад се у § 68. П. Е. јасно вели, да прп пзбору протопрезвптера окружног учествују „— скџаштинари речепог кеста — —а, у § 59. да при изборима пароха, 1;акона и протопрезвитера окружних „месни црквени одбор пази, да не буде том приликом нереда или других злоупотреба"; јасно је да одборницп немају право гласања, но само скупштинари. Кад већ месни црквени одбор иакрачки није хтео ил нпје смео да спречи непозванима онакво мешање у избор, требао је то учинити изасланик конзисторпјални, п „неиозвате бираче" упутити на закон, односио позватп председника да их одстрани. 0 квалификацвји г. Саве Стојакови^а за протопрезвитера окружног, проговорићемо идућом приликом коју више. На приговор, да се број пакрачких изборнпка имао равнати по броју дошлих, а не позватих на пзбор пзборника из протопопијата, имамо приметити, да тај прпговор није уместан. Број скупштинара за избор дотпчног места где је седиште протопрезвитера окружног, пма се одредити према броју бирача из протопопијата, нре самог избора, без обзира, да ли ће сви позвани на избор из протопопијата доћи или не. На тврдњу г. доппсникову, да је праликом пређашњег избора г. фишкал конзисторијални заступао мњење, да администратори немају права учествовати прп избору, немамо ништа друго приметитп, до ли да се чудимо такии цазорима, а подједцо не ло-

жемо а да не изјавимо и своје чуђење, да један фишкал конзисторијални не зна ни то, да адмпнистратор једне парохије, за време своје администрације, ужива сва она права, која припадају једном пароху. Не чудпмо се ни мало онима који не знајући захтеве који се захтевају и предпостављају код једног протопрезвитера окружног и његове дужности, мисле, да се и при његовом избору треба обзирати на висину каидидатову и меритп колико је шака висок, пошто су исти тим својим закерањем показали да је њих требало нослати на вашар где се коњи шакоммере, а не кандпдати нротопрезвитера окружних. У осталом, као што су се оно у сретно време благочестиви оиштинари извинили владици, да нису могли звонити при његовом доласку у њихову општину из деведесет и девет разлога, те кад их он упитао за њих, п кад му одговорише: нрво и прво да немају звона, он им одговори: доста, не наводите остале разлоге; тако исто и ми велимо: чим је обављен избор г. Саве Стојаковића за протопрезвитера окружног гласањем усмено, а не тајно цедуљицама, не би требала пакрачка конзисторија да претреса остале наводе у приговорима, пошто на основу тог једног незаконитог чииа, мора његов избор прогласити за незаконит и уништити га. Ну, да се не би могла икоме неправда учинити, могла би конзисторија донети решење и на поднесене утоке, па нек незадовољни с њеним решењем, иду ва вишу власт, како би се дошло до начелног решења у поменутим спорним питањима. Ми се чудимо г. Сави Стојаковићу, да је он као члан саборског одбора, који је у првом реду позван да се стара за одржавање постојећих уредаба, могао допустити својим прнјатељима — ако је знао, да га они мисле јавним гласањем бирати односно да се могао примити тако обављеног избора. Дужност је његова била, да се одмах по сазнању рузултату п начнна избора, изјавио, да се не може и не сме примити чзбора. А још му се већма чудимо, да се он и могао искати за протопреавитера окружног и обраћати с молбом оној конзисгорији, и од ње очекиватп потврде или именовања, кад је и сам у саборскои одбору био за то, да се пакрачком дијецезану високоиреосвештеном г. Мирону не пздаје плата све дотле, док не заведе законито стање у својој дијецези, т. ј. док данашње епархијске одсеке — дакле и конзисторију — не измене, те ие постави оие старе, док енархијска скупштина не избере нове. Ваистину су код цас наступпли чудни појмови