Srpski sion

Б р. 6.

СРПСКИ

сион

ОТР. 151.

о свачему, па и о доследности, и у тои чуднои времену, није напослетку ни то чудо, што члан највишег автономног тела, — кад је у питању љегово ј а , — може и сме да се прими једне части, ма до н,е и не дошао законитим путем, и ма га на њу иоставила незаконита власт! Уредншптво. „Источно питање" или Иеторија једног иеправка. Д. Р(Свргаетак.) Дочим је „Застава" направила од поменутог нашег невиног исправка „источно питаље"; „Народност" је отишла један корак даље, те је од љега направила питање „на далеком истоку". Као што рекосмо, да не учинисмо онај иснравак у 3. бр., не би „Застава" ни реФлектовала на нашу белешку „ Исалата " у 2. бр.; тако исто велимо овде, да не спомену „Застава" у 31. бр. од 10. Феб. о оном тобожњем „сламању и нреламању": не би се ни ,.Народност" нашла нобуђена да напише у 15. бр. чланчић „ Једно званично замешателство" , давши му вид неке морске подзваничности. 2. бр. „Српског сиона" у ком је изишла наша белешка „ Исилата ", изишао је 31. Јануара. Рецимо, нек га је „Народност" добила 2. ил 3. Фебруара, и од тог је доба до 19. Феб. изишао бр. 11. 12. 13. и 14., и ни у једном од та четири броја не учини се каква примедба на исту нашу белешку. И тек се у 15< бр. од 19. Фебрсетила да наиише поменути чланчић. Да би „Народност" дала истом своме чланчићу што већу важност, — бар пред онима, који не познају пискарање њеног „патолошца", који мења места у којима су тобоже написани његови умотвори —, исти је „патоложац" нашао за добро да ирећута место у ком је исти писан, те се рече да га је — тобоже — уредништво добили — „из добро обавештени кругова о Те келиној епископској заклади", — т. ј. из Будимпеште. Какоје „Народности-н" „патоложац", већ но самом своме мозганом саставу патолошка иојава, што су одавно паметни људи увидели, због чега га и назваше „патолошцем" ; није чудо што му је и исти чланчић нраво натолошко чудовиште, као и остала његова трабуњања и цискарања. По патолошчевом трабуњању, изгледа — наравно за лаковерне — да је исти чланчић „с вмше" инспириран, јер не само дасеуњему прети тобоже „с више стране и појединим члановима наше јерархије, па и самом св. Архијерејском Синоду, ако нас и на даље остави на уредничком месту — то боле натолошка и његову што би рекао сојтарију* —; него по мало и денунцира, и ако се на први поглед види, даје исти његов чланчић просто његово трабуњање. То се види најбоље из тога, што се у њему погрешно и неистинито наводе неке чињенице, за које би се морало знати тамо, од куд је тобоже исти чланчић инспириран, т. ј. тамо „горе", А наиме, знало би се што обичествује патоложац рећи у „надлежним круговима", да не стоји тврдња његова, да је „кривицом наших црквених (и народно автономних) власти, на послетку Његово Величанство само, без њихових молби и нредлога, морало установити, односно изменити смер номенутој Текелијној заклади —* иочем је „црквена власт" — Његова Светост у своје време у том иогледу иоднела свој иредлог за измену смера иоменуте нанладе, и о њему известила и саборски одбор, но који није усвојеи, као и тО, да се „у ове дане делимице видело и осетило Фаталност бандитског насртања нашег иа саму круну", по чем је ироста измишљотина иознате кујне штребера сада иештанских, да Његово Величанство није благоизволело ословити Његову Сеетост ириликом иоследњег дворског ручка, на што је иатоложац увијено циљао да заилаши плашљиве с горњом својом фразом. Смер патолошчева са помутим чланчићем није никаква друга била, него с једне стране да заплаши чланове наше јерархије, како се то боже у надлежним круговима с негодовањем примила она наша — погрешно штампана белешка: „Исплата и , а с друге да нас денунцира. како смо ми у њој бандитски насрнули на саму круну, а иодједно и што је главно и с.мерна жела, да нам се одузме уређивапе „ Сри* Некоји наши овдешњи нријатељи, чувши уемено хвалисање натодошчево, од куд је достављен исти чланчић „Народности-н" и какав је абер од горе стагао у Карловце; хтедоше већ да поруче ајвар и рибу иа Оршаве ил' Молдаве 8а бити имајућу грандиовно-Француску заједничку вечеру, на коју би позвани билп не само рибојон-ци к ладноједци, него и сва овдешња дружина радикалска обојега нола, ангажеваше ва исту и бившег кр. срп. кувара, за коју познати навдрављачи почеше већ и здравице састављати.