Srpski sion

С тр . 214.

СРПСКИ сион

Б р. 8.

ствар дошла до остварења, кад је захтевала и неке мале жртве; а нас нестаде и жеља оста жеља. Тај неуспех поред тога, што је врло врло жалосна сведочба озбиљности нашег свештенства, у стању је, да и оном мањем, а свеснијем делу истог свештенства одузме и убије сваку вољу и одушевлење. 11а да-ли се сме ствар на томе оставити, да-ли се може мирно гледати, да свештенство једино буде растројено и да оно једино нема начина, да се као организована целина појављује, да-ли се сме то све трпети у добу, када се — као што рече „3." у свом 60. бр. УДРУжују већ и наДничари и некарски шегрти ? Да, али што је слободно надничарима и пекарским шегртима, то није елободно српском свештенику. 81 с1ио Гасшп! 1с1ет, поп ез1; 1(1ет. Свима је слободно и сви треба да се удружују, само српско свештенство треба да остане и даље растројно, да га тим лакше могу употребити на ту|е — често врло прљаве — страначке и личне сврхе. Или зар није било грдње и галаме до неба, кад се сазивао и одржао у Земуну збор ? Но све то данас није неприродно, није чудновато, али је и ненриродно и врло жалосно то, да све то не види или веће да види само свештенство, већ и даље кулучи другом, а своје потребе занемарује. Па ипак, инак, ја још не верујем, да је наше свештенство према самом себи толико нехатно и баш с тога, што не могу у то да верујем, хоћу ствар поново да иокренем и пред браћу изнесем, хоћу да предложим други начин, да се дође до оног, без чега неможе и несме бити ни свештенство — до свештв■ ничког удружења, а доказивати данас свештенству потребу удружења, било би колико смешно, толико и излишно. Предлог се мој састоји у том, да се на световно свештенство уцраве путем овог листа, „Богословског Гласника" и „Митрополијског Гласника 1 ' ова питања: 1.) Треба-ли нам потпуно самостално свештеничко удружење или не? 2.) За случај, да се таково оснује, да-ли се обвезујете у исто ступити? 3.) На који начин би се свешт. удружење најбрже и најбоље могло основати ? На ова три питања сваки свештеник у

даном року нека одговори отворено, без увијања, особито на прва два, на ћемо видети, ко смо и какви смо. Ко не одговори, сматра се, да приетаје, јер дш 1асе1, сопзепИге уШе1иг. Према резултату би се имало даље поступити и то тако, да за случај да већина свештеника налази да нам треба свешт. удружење и да се обвезује у исто ступити; — онда да се сазове општи збор, који ће изабрати одбор за израду правила, а ова поднети их новом општем збору на усвајање. — Не буде-ли — не дај Боже —- исход повољан, ако т. ј. већиаа свештеника изрече, да нам удружење не треба, онда, е онда мње жал тебја српски свештениче! То је мој предлог, који износим с молбом на сву браћу свештенике, да и они своје свакако згодније предлоге ма у ком листу изнесу. Славно пак уредништво молим, да прими овај предлог у свој цењ. лист и да се иостара, да се ствар свешт. удружења ноново и то из средишта митроиолије покрене. Бранко.1 ■" ,=2 ^ Извештај о еедници архидијецезалне конзисторије држане 26. Фебруара (10. Марта) 1904. под председништвом Његове Светоети. Члан Ђока СтеФановић, кр. судбеви већник у миру, положио је прописану заклетву. — Прочитана одлука св. Архијерејског Синода од 29. Нов. 1903. бр. 57. С.зап. ех 1903. да архимандрити имају златан крст без распећа и без украса носити на црвеној траци или на једноструком златном ланцу, — има се надлежним путем знања и равнања доставити архимандритима у архи* Свештеничко удружење у оном смислу како се код нас о њему пише и предлаже строго узевти, јесте нужно вло, јер евештенство већ као таково, треба да је удружено и везано најчвршћом духовном везом, па да сви једнако мисде и осећају и раде. Јачег израза у јединству мисли, оеећаја и рада м >же свештенство давати у састанцима свога протопре8витерата или епархије. Али како је на жадост и веза која нас треба да ве8ује особито у садашњим ариликама слаба, шта више једва се где и опавити може и како нема међу свештенством јединства ни у раду ни у мислима ни у осећајима и како се протопреввитерски зборови обично своде на врло обичан разговор или ааједнички ручак са лепим вдравицама, то привнати мораио да је цотребно и формалио удружење са параграФима, не би ли пак можда (!?) параграФИ упутили тамо где треба да смо. Само досадање жалосно искуство, слабо нам даје наде о томе да ће се у опште код нас моћи створити удружење, па још онаково удружење, какво би требало и имало бити. Дај Боже да се преваримо! | Уредништво.