Srpski sion

ШШ'-' Бр. 12.

СРПСКИ СИОН

Стр. 331

тила прави значај тога питања и присне осећаје народа српског, и у исто време изјављује јој уверење, да ће на том путу увек наћи једнодушну потпору целога народа српског, те да се једном учини правда и српској браћи, која стоје под моћном и пријатељском царевином Турском. Примајући ка повољном знању одговор г. председеика министарства и министра иностраних дела, народна скупштина прелази на дневни ред." И из одговора министровог и из закључка скуппггинског види се, да нису ни они били ни за обновљење пећске патријаршије, а још мање за проглашење београдског митрополита за српског патријарха. Питање о васпостављању пећске патријарши.је третирано је и на митингу Македонаца и Старо-Србијанаца, одржаном 8. Дец. 1896. у Београду, и на њему је донесена у том погледу резолуција: „— Обратити се Њ. В. нашем пресветлом Господару вечно славноме Султану Абдул Хамиду с најпокорнијом и најпрецанијом молбом, да услиши наше праведне жеље, те да ирекрати грдна душевна мучења, којима нас излажу Фанарски Грци. Ово ће се најлакше ностићи тиме, што ће се дати потпуна самосталност Српској Патријаршији која је поменутим бератом придата Васељенској патријаршији." Збор је дакле био за то, као што је један говорник и рекао „да се обратимо Њ. В. Султану и од њега тражимо, да укине незакониту радњу свога претка т. ј. придружењо пећске натријарншје Фанарској цркви, да дакле, васпостави нашу православну пећску патријаршију, а тим исправи незакониту погрешку од 1766." Из наведених разлога повлачећи горњи свој нредлог, не остаје нам ништа друго, до ли да се и ми придружимо гласу српског народа искупљеног на мајској скупштини 1548., на којој је било и браће Србијанаца., који једногласно и једнодушно уздигоше карловачку архиеиископију и митрополију на патријаршију и прогласише Јосифа Рајачића за српског пагријарха, ког Његово Величанство наш премилостиви цар и краљ Фрања Јосиф потврди у том достојанству и које достојанство — титулу — признаде и узакони државни сабор угарски IX. зак. чл. од 1868. и сви српски народни сабори од 1860. до данас, и које му достојанство признадоше и признају и све автокефалне, иа и сама

цариградска и јерусалимска патријаршија, кад се и онако више не може успоставити пећска патријаршија са својим старим епархијама. И придружујући му се, остајемо и данас при томе, да карловачки архиепископи и митрополити и као српски патријарси, нису наследници пећског патријарха, ал који према свима условима и околностима имају највећег ирава на титулу српског, патријарха. И кад овако стоји са укинућем пећске патријаршије и са њеним наслеђем од стране црногорске митрополије; нека штовани ч:итаоци ових редака иросуде све ако њено питање по тврдњи г. В. и добије у скоро свог практичког значаја — шта је под овом фразом г. В. подразумевао, не можемо да сазнамо —, да ли је г. В. онаквим свој'им расветлењем „учинио у истини услугу српској дипломацији и цркви обе српоке државе, кад буду радиле на успостављењу пећске срнске патријаршије, чему ће — по тврдњи г. В. — ускоро време доћи." Да пак поменута књижица г. Вукићевића није српској књижевности, односно црквеној историји никакве користи донела, као ни једног новог до сад непознатог момента изнела; шо ми шврдимо, и тврдеИи то, стојимо за то на биљези г. ВукиЛеви&у. Карловци 1. Маја. ■ Гг. вероучитељима поводом питања о свештеничкој мировинској уредби. Агијом окружног протопрезвитера карловачког, високопреч. г. Ј. Јеремића, повела се у нашем свештеничком животу озбиљна реч о ноправци дотације парохијског свештенства, а у првом реду о стварању нензионог Фонда и завода за свештенике парохе. На збору свештенства карловачког протонрезвитерата, одржаног у Карловцима 27. априла т. г. усвојене су резолуције, којима се хоће да даде директива надлежним Факторима при стварању те нове уредбе, и изабран је одбор седморице, који ће спремити предлоге за збор целокупног свештенства митрополије карловачке, а ваљда ће и после бити као посредник између свештенства и Сабореког Одбора, који би имао спремити сабору предлог у томе погледу. Мисли у тим резолуцијама су здраве