Srpski sion

С тр . 468.

СРПСКИ сион

протурена преко „народних људи" — народњака — у народ, а главна задаћа истог сабора требала је да буде, да се преко Србаља мало укроти угарска дијета, која је те године држана у Бечу. Администратор митронолије Петар Нетровић, у своме нисму писатом из Беча 6. Јулија владици горњо-карловачком Генадију Димовићу о сазиву сабора, рече му: „— — Садашњи догађаји у краљевству мађарском, а још више дијета што се у Бечу држи, подигла је његову преузвишеност покојнога г. архиепископа и митрополита Мојсија Путника (ј- у Бечу 28. Јунија 1790.), по договору и са пристајањем преосвештене госноде архијереја а то: мене, вршачког, бачког и будимског, не мање и најзнатнијих особа од нашег народа, које се овде находе: искати дозволу од Њ. к. В., у име свештенства и народа — док још траје иста дијета — да се може држати народни сабор ради испитивања народних тужаба" („Карловачко Владичаншво " од Мана Грбића III. 101.). У овом је нисму — наредби — администратор неистинито рекао, да је и покојни митрополиг Путник са осталим епископима радио на томе, да се допусти држање народног сабора. Митрополит Пугвик је отишао у Беч, не да иште и тражи сабор, него да поради на томе, да се митрополиту, клиру и народудаде право учествовања у угарској дијети и да се народне привилегије узаконе од угарске дијете „но на нројект њекојзх Надионалистов сљепо ревновавших мисл своју премјенити принужден и испросил Народному сабору 15. Авг. 1790. бити во Темишварје, јегоже не доживе, что и сам покојник паче предвозжелаше, неже в посљедовавшем тогож года Народном Собрании ирисут бити." („Гласшк ", VI. 53.) А ово у „ Гласпику " речено у животонису Путниковом, написаноје но упуству и исправцима е§мог митрополита Стевана Стратимировића. Да у почетку 1790. наш народ није искао држање народног сабора, него да му се даде право учесгвовања и гласања у угарској дијети, види се из следеће молбе осечке црквене општине, упућене на ми-

трополита Мојсија Путника, а подједно и на знатније српске црквене општине. Иста гласи: Бисоконревосходителни Г. Архи-Епископе и Митрополите, Господине и Ходатају високотепли! Уже сто љет ниње, от нележе нам Привилегијалнија от римскаго Императора и краља Унгарскаго Леополда великаго пода ривашасја динломи, ихже силоју благоутробњејше објешчасја и дадесја непоколе бимое благочестија нашего сохранение и на всегда свободњејшее воеводи избраниеже и собственаго под јегоже Правителством и Управлением Нам жителствовати, Магистрата поставление. Перви клера и благочестија нашего касајушчисја објети тол колеблено досеље храњашесја и ниње хранитсја, јако да не токмо воспомјанути вишни и нижни клер своих на самој јестественој и положителној истиње основаних прав, да би по закоње и древнему обичају от собственија своеја пастви себје дателнија десјатини а другија приходи церковнија примал, отпасти ненраведно насилним ирелатов римскаго исповједанија нападением нринужден бјаше, но и самое на догматјех по всему миру пројавлених основаное исповједание наше бје наипаче от унитов не јединоју с таковим свирјепством нанадаемо и напаствуемо, јако оное в маље не испровержесја и невосторжесја даже от самаго основанија. Вториже к свободњејшему воеводи из бранију и собственаго магистрата иоставленију дани објет царствени остасја в самом начаље сице бездјејствителен, јако ми мирјане всјех благодатњејше допушчених свобод преимушчеств, ирав и собственагз правителсгва лишени, от публичних же ириставлении у всјех високих и нижих дикастерии Унгаров, равномјерно и от притјажанија добр в краљеветвах Далматском, Хорватском и Славонијском всеконечно изкључени, и тако ни собственаго правителствујушчаго магистрата, имже би наша нрава и преимушчества зашчнчаваласја, ниже в законоположении ради краљевства Унгарскаго и јему сосложених провинции на диетје биваемом участија, имже би о добрје нашем обшчем онамо