Srpski sion

Бр. 16.

СРПСКИ

СИОН

С тр . 469.

радјелосја, имјејушче, аки посљедни раби, ашче нами објетованују чрез цјелое стољетие сие свјато собљудаја вјерност удивителнују противо всјех на дом аустријскиј мед?ду тјем воевавпшх народов показуја храброст толикују за тојже дом аустријски и пролијахом и ниње нешчедне нроливаем кров нашу, от всјуду до конца презираеми и попираеми, прегорцје стенати убјеждени обрјетаемсја. Тјемже паче последњаго свјета јавствует, јако сија плачевнаја и к тому несноснаја закљученија наша, ихже точију њекаја толеранциалним от человјекољубиваго монарха ЈосиФа втораго изданим декретом по њеколику умјегчена бјаху, возврашчшимсја же правом унгарским, и тоје једва ошчушченое умагчение паки до конца изчезает, не от невјерности нашеја, ниже од малодушија и унинија нашего нроизидоша, но јединствење отуду народигнасја, јако всенресвјетли дом Аустријски, Унгариеју и к неј присовокупленими провинциами, идјеже ми сожителствуем, владјејушчи, привилегии всемилостивјејше нам данија в диеталнија артикули внести премину, и зато онија даже до сего часа осталисја вње законија сили и крјепости. Понеже убо при нињешњем унгаров волнении, за собоју удивителнаја измјененија и непоколебимаја узаконенија влешчи имушчем, благополучњејшее јављаетсја времја, во јеже и наша привилегалнаја права и преимушчества возставити, утвердити и тјем предвоспомјенутаја закљученија паша всевсјако упразднити, пачеже јегда и сами стати унгарсти купно со краљевским величеством, јакоже извјестно знаетсја, јединодушнаго различних изповједанием и родом гражданов соединенија желајут преизлиха; ради того к високопревосходптелству вашему, јако, сице привилегиалному пункту гласјашчу, всего нашего сербскаго во унгарских державах жителствујушчаго клера и народа главу прибјегаем, ишчушче неотступно, да би високопревосходителство ваше ниње реченому клеру и народу у јего величества державнаго краља и статов унгарских на диетје заеједанија и гласодајанија (зес1ез е1 уаПзаИопез) исходатајствовати всјеми силами неминуемо потшчалосја,

јако томуже клеру и народу онамо на диетје во первих о возврашчении нривилегиалних прав и древних обичаев наших, таже о крјепцјем и непоколебимом оних утверждениј со всјакоју свободоју радјети, и то новое јего краљевскому величеству, а и самому краљевству предполезњејшее и важњејшеје дјело вње какова либо препријатија окончати возмошчи. И сие напосљедок премолчати не можем: ашче би от високопревосходителства вашего при нињешњем благонадежњејшем прикључениј великое дјело сие, в немже наше, потомков наших может јединствење утвердитисја благостојание, паче чајанија пренебрегати: то ми клер и народ всјако будет принуждени, по привилегиалному от Арх. Митрополитом нерадјении гласјашчу пункту и нехотјашче поступати. Дано во Осецје 25. дне мјесјацја Марта 1790. љета. Вес клер и народ сербски во осечком предјеље сушчествујушчи. М. П. Всецјелое восточнаго исповједанија обшчество осечко Тако и прочих сего дистрикта обшчиј подписи." Између осталих знатнијих наших црквених општина, добила је и земунска исту осечку нреставку —■ молбу —, и она је од своје стране отнравила митрополиту Путнику следећу преставку — молбу: Превосходителњејши, Високодостојњејши Г. Архиепископе и Митрополите! Уже болше сто љет с непоколебимоју вјерности.ју и ревностију пресветљејшему аустријскому двору служашчи, и того ради разними привилегиами и цреимушчествами от свјатјејшија памјати императора римскаго и краља мажарскаго Леополда I. обдарени народ сербски, хотја помјанутаја иреимушчества и привилегиј от всјех насљедников јего, и потверждени били, многаја нарушенијаи прекрашченија прав своих тако терпит, что њежное и чувствителное сердце јего без слез и диханија на таја взпјат взирати не может, и того ради долу потписатое обшчество, јакоже член сего народа принуждено себе видит јешче за благовремење а имено, нредстојашчеју див-