Srpski sion

Б р . 16.

СРПСКИ

сион

Стр. 471.

Из ове две преставке — молбе јасно се види, да наш народ још 1790. није сматрао војводу српског за главу народну, него да је сматрао за главу народну но привилегијама митрополита. Војводу је он себи престављао или за војеног заповедника народне милиције или за председника мађистрата народног. И тако и ова околност посведочава, да је гек Беч доцније улијо у главу Србима — наравно из својих рачуна — да Срби имају право по привилегијама да бирају себи војводу, народног старешину. На ову околност обраћамо пажњу наших историчара, који „швермују" за српским војводом, обећаним у привилегијама. (Наставиће ое.)

Слово надгробно в чеет пречеетњејшег Гоеподина Димитриа Креетића, архимандрита Крушедолеког дне 11. марта 1843. умершег.* Овде пред нама леже земни останци мужа, кога је Бог у глубокој старости из средине наше к себи позвати изволио. Пречестњејши Г. Димитриј Крестић, архимандрит обшчежителног мон. Крушедола, АЕМитрополијског нарицателнога Конзисториума и славних комитатов Сремскаго л Чанадскаго табули судејскија сосједател, премину ах! на вјек и уклони се из средине наше. Чега смо се от неког времена бојали, то се у прошасти четвртак, дне сирјеч 11. Марта ове године дјејствително и збило. И тако смо се овде сабрапи, да последњу чест одамо мужу, кога смо за живота због мпоги отлични добродјетели високопочитовали, и кога смо многи од нас, као оца и благодетеља, синовноју љубовију обимали. Насажджи ка до/м8 Господни, во дкор-к)(& 5огл нлшеги) процк^ктВтх: вфе оулшожатсд вж старости мастит^к, и влдгопрњилгсцн к8д8тх. * Како је у овом слову онисан живот повнатог архимандрита и црквеног нојача Димитрија Крестића; наводимо га у цедости. 4Крестић архимандрит, и ако није свршио више школе, задужио је (Јрпство и тиме, што је 1840. издао: „Спомен древности Фрушкогорских манастиреј наипаче монастира Крушедола", дочим од толико и толико учених архимандрита настојатеља не описа ни је д,ан свој манастир. Ур.

Да козк-кстдтх, гакц; пракх Господи Богх нашх, и н-кстк шпракдм ка нел^х. Псалам 91, 14. 15. 16. Овако говори псалмоијевац о праведним и добродјетелним человјецима, и наводи, да ћеду они глубоку старост достићи. И заиста, дуги живот, глубока старост, јесу зпаци милости Божије, којом Бог праведнике за њиова добра дјела и богоугодно житие овог јешче живота награждава. При свакој готово смрти старца уверавамо се, да су се они у овом земном животу подвигом добрим подвизавали, т. ј. да су они овога света дужности свое точно извршивајући, и добродетелно живећи, долгољетно поживили, и со честију жизн своју земну окончали. У число такови добродјетелни и примјерпи стараца и наш приснопонимаеми покојник, кога смрт данас оплакуемо, са свим принадлежи. Дозволите ми Бл. слишатели, да на кратко живот његов онишем, и добродјетели, коима је био украшен изложим, пак ћете увидити, да је он у правом смислу добродјетелан человЈек био, и да церков благочестива и чин монашески, кои је красио, много у њему губи. Димитриј Крестић, архимандрит обшчежителног монастира Крушедола, родио се 1762. октобра 26. у вароши Иригу, славног комитата српског, от прости, но благочестиви родитеља. Учио се најпре у мјесту свога рођења, а нотом посјешчавао је у Новом Саду греческу школу. Од младости јешче имајући наклоност к монашескому житију, дође у мон. Крушедол. Одлични во јеромонасјех у овом мон. ТеоФан Павловић, примјетивши у покојном доброту срца, благу и тиху нарав, возљуби га, и собственим иждивением пошље га у Суботиште к извјестном даскалу гречеоком, чувеном у оно време сладкопјевцу, да пјение и нсалтихију греческу научи. Ангелским гласом од јестества обдарени покојник, за кратко време пјение научи, и гако у нјенију усовершенствуе, да је вообшче од свију за најбољег и најискуснијег у нашој цркви цјевца држан био. Из Суботишта вративши се у монастир, био је неко време искушеником, а потом 1780. настојанием

I х

<ГУ с -