Srpski sion

С тр . 472.

СРПСКИ СИОН

Б р . 16.

наипаче свог благодјетеља и духовника ТеоФана 18. Јануара, на дан св. Максима АЕпископа србског у чин монашески ступи, задержав име Димитриа. 1781. блажене памети АЕпископом и Митрополитом Мојсеем Путником рукоположен буде во дјакона, и сладкопјениа ради на торжественаја богослуженија долазио је у Карловпе. 1784. преосвјашченим епископом вршачким Викентием Поновићем во презвитера рукоположен буде, и као такови одправљао је дужност еклисиарха и иконома. 1786. постане намјестником, коју је дужност на велику ползу ове свете обитељи до 1807. почти непресјечно одправљао. 1807. нроизведен буде за игумана и пастојатеља ове свете обитељи. Јего превосходителство блажене памети Г. АЕпископ и Митрополит СтеФан Стратимировић от Кулпин, достојно уважавајући покојног труде и особену мудрост и вјерност у правленију монастира, свагда га је одликовао и особеног свог благоволенвја удостојавао, из призрјенија кога 1812. произведе га и за архимандрита ове свете обитељи, а јешче пре тога учини га сосједатељем конзистораалним, а после и Апелаториалним. Примјерно његово поведение, покорност к своеј законој власти, смирение и богобојазљивост јесу добродјетели, коима се он као монах, у нижим и вишим степенима одликовао, и обшче почитание придобио. Правило пак црковно и точно тога набљудавање, тако му је на срцу лежало, да је и у самој глубокој старости својој церков приљежно посјешчавао, и умилно појао, читао благоговјејно, на созидание овамо долазећи Христиана, Богу молио се. Колико се он трудио и подвизавао о благостојанију ове свете обитељи, сваки коме су обстојателства пређашња и садашња овог светог монастира и од части позната, лако знати може, и за то мислим, да је доста речено, ако наведем, да благостојание ове свете обитељи, и њен цветући вид јединствено покојном приписати се има. Строго, ревностно и совјестно дужности званија свог исполњавајући, одликовао се покојни природном себи добротом срца, кротостију, и великим терпјенаем, добро-

дјетелми, кое човека, као разумно создание божие, највећма украшавају. Између нас, коисмо се овде совокупили, нема мислим, & готово би и потврдити могао, ни једног, кои би се потужити могао, да га је покојни с намјерением увредио; он је нацротив увреде себи учињене лако цраштао, и на то ишао, да са сваким у љубави буде, и дотле је непокојан био, док се са увређеним или увредителем иримирио није. Милостиња и благодјетелство к нишчим, јест гакожде одликовало нокојнога. У пишчи, у одјејанију, и вообшче у свачему умјереност набљудавајући, оно што је овим начином заштедио, прилагао је на церков ове свете обитељи, на благодјетелна заведенија, подномагао благонадеждне ученике и сироте, суетне славе од њи неизискивајући, но тачно набљудавајући науку евангелску: да ж к^кстћ ш8ица ткоа, что творитх десница твоа . (Мат. 6, 3.) 0, колико има сирота, кои данас у покојном свога благодјетеља губе! Ово су главне черте характера и добродјејана покојног. Има он више добри дјела, и отлични својства; обаче нити положение мое, нити време допушта ми сва та изчислити. Ја то остављам животоописатељу његовом, кои ће та сва собрати и описати, и памјат изрјадног овог мужа безсмертну сотворити.** Сад само допустите ми јешче да обратимо внимание наше на кончину живота његовог. Као што је благе и тихе нарави био, тако му спокојна и лака смрт била. Од неколико недеља више и више елабоет тјелесну ошчушчавајући, као добар христианин и совјестни евјашченик, исноведи се и причести се. Последни пак дан, кад је видио да велике слабости ради разлучение душе од тјела сљедовати мора, у присуствију братие, кои су му на опроштај дошли, слабим но умилним глаоом отпои: ДЈиЛОСТћ ткоа Господи г10жжјтх (М/ћ кса дни жикота л!оеги»! Потом да се пренети у кревет, и ту у наручијама свое возљублене братие, Богу дух отда. ** Ово, по српском обичају није никад учињено. Уредн.