Srpski sion

Б р. 1 *1

разљутити. Ја сам прави сад сом гњева, и человјек очајапија. Јошче да нисам здрав, Бог и душа, ако пеби пао под коекаквом напастију. Несмем вас ни питати, како моја ствар бједна стои, но молим хоћете ли ваше високоиреосвјашченство у Банат за еиископа, пак ако све понуцају штранге, ја ћу у Банат у Бездин, пак ово јогнче што ми ионајвише остае 20 или ашче в силах 30 година живота провести. Ово све говорим, ако сам (Затпит раевиз ЈггерагаћПе. За Бога, ја да нисам Администратор пак да сам писао, онда би се могло во злују вмјепити сграну, али овако не може ни полак. а за процесе кога би мени кто за то дао, то је легчајше. Вашему виеокопреосвјашченству желим здравие постојаное, и постојаное на мја милоотивое иризрјение, и препоручујући се милости отличњејшим страхопочитанием јесм, В Плашком (градје) дне 2. Априла 1888. (вел. Субота). вашего високопреосвјашченства нижајши Евгение с. р. III Високопреосвјашчењејши — — Примио сам носљедне ваше милостиво и за мене благе надежде полно писание. Истина, Г. епископ вершачки нисао ми је двапут из Виене и добру такожде давао надежду, али управо у чем се то састои, не знам. Јесу ли акта возврашчена на нову пертрактацију, или што ино? Ви ћете се смејати, кад ово будете почели читати, што сам тако куриозан, хоћу да знам све подобно. Бога ми, цолго ожидание (хотја су други годинама чекали) учинило меје доста равнодушним, но кад имате милост вообшче ми гато благовјестити, а оно и оно ситно саобшчите ми. Нећу та то никоме већ јављати, вити коме писати вигае, бага ни самом Георгију Мајлату, хотја, као гато сам приватно начуо, јако ме покровителствуе, а поред њега, кажу, и гроФ М. вице-канцелар. Бог нека плати им за њиово погатено намјерение и сердце, но особито вам милостивјејши Господине, не могу никад заборавити, јер сте се без свакога интереса

отр. 451.

подлог примили мое худости. Да и ништа не буде (као што ја при свему опет морам сумњати, јер ће Г АЕн. премда га увредио нисам, Бог зна шта иротиву мене на ново тражити, — и пајти, да ми може досадити), онет вама хвала до неба т Мадтз то1шззе 8а! ез1. Между тим може бити и ја грегаим; ако вас је ноходио по објешчапију, то валда је сообшчити досгојао се ((И§па1из ев1) у чем је ствар, или шта је наумио. Но доста о овом. — Ја често с том идеом бавим се, да би време било и у нашеј церкви једин сабор вселенски (не ради избранија АрЕп.!) держати, а то у данашње време могло би бити при отношенију пријатељском Росие с турском монархиом, нри Греции свободној и Сербии главу мало нодиггаеј; незнам, како се канони код иних частних церквеј набљудавају, али код нас је заиста тако, да ми јиз сапотсит имати не можемо. Случајно наидох у „будимских новинах" прилозима, да код Хартлебена у Пешти може се добити: СопсИп {гМеМЈш ВасгозапсИ е!; Оеситепкп Раи1о III. е! Р1о IV. роп1Ж тах1т18 се1еђгаИ Сапопез е!; Бесге!а 32 §ећеГ1е1 1 II 8 кг. С. М., понизно молим ваше високопреосвјашченетво, имајте милост дати га за мене купити, да видим какових ту ствари има. Тазсћепаие^аће. Не би вам с тим тјаготан био, но из Карлгагата нитко у Пегату на вашар не иде, но у Виену, и тако ништа по терговцима добити се не може. Ако будем шчастие имао видити вас ове године, онда ћете ми милостиво вручити ако ли не, а оно ћемо терпеливо сносити. — Тко ми је дао мисл (питате ме) писати, добар човек из Кчрловаца, кои мислећи да нисам га нослушао, у другом опет нисму ми совјетуе, ја держим, вели, да јошче ние касно нисати. Један ми пише, да су Г. Хранислава за Нови Сад прононирали, но вели, неће му пленути, јер га у Виени не познају; знаду да има неки епискои у Пакрацу, но лица му видили иису. Но ја само у овој иустој Хсрватској штогод чуем, ви обаче наравно болше и сигурно што знате. При сих препоручуем се — — в Плашком дне 16. Маја 1838. — — Е. Јоаеовић с. р.

СРПОКИ СИОН