Srpski sion

С тр 630.

може себе осигурати код наше мировинске уредбе, одакле би заиста мировинска уредба постала Феникс, Грешам и т. д. С тиме се не могу никако сложити и не могу сматрати једну мировинску уредбу као обично осигуравајуће друштво, као што г. А. Ж. у своме одговору сматра. Најиосле се труди г. А. Ж. да побије оне нримере, које сам у своме Одзиву на основу шк. зак. 1888. г. изнео. Ја сам помоћу бројева доказао, да би удовица једног вероучитеља на основним школама имала можца троструку мировину већу иосле мужа јој, и да би он живео једино на штету своје нородице. Но г. А. Ж. неће да ме разуме. Он узима у номоћ шк. зак. који важи за средње школе, те помоћу његовом хоће да ме убеди, да ће удовица имати ипак иање него муж јој. Нека изволи г. А. Ж. узети шк. зак. од 1888. год. који важи за основне школе, те ће се онда уверити, да су моји примери верно изнешени. На моју примедбу, да би било јединствено да жеиа има већу мировину него њезин муж што имаде, г. А. Ж. одговара сасвим нешто друго. Нека ми опрости г. А Ж. што му морам рећи, да ме ту није разумео. Јер док ја говорим о мировини т. ј. да би удова имала већу мировину од мужа јој, те би онда боље т. ј. лакше живела после смрти мужа, дотле г. А. Ж. говори о неком осигуравању живота. Моје је мишљење, као што сам већ једаом рекао, да се мировине не могу испоредити са осигуравајућим друштвама, као и то, да је мировина једно, а пак она сума коју човек добија кад осигура себи живот, да је то сасвим нешто друго. А да би удова по цредлогу г. А. Ж. имала одиста већу мировину од мужа јој, то сам већ једном доказао у своме Одзиву и држим да ми није потребно овде наново то исто доказивати. Напослетку молим преч. г. А. Ж. да све ово прочита са становишта једног основног вероучитеља и нека ми не замери што никако не могу на основу већ напред необоривих разлога прихватити његов предлог. Прихваћам мишљење г. А. Ж. да је ово нитање доста вентилирано, те с тога о истоме нећу више расправљати. Него молим све позване, ла обрате пажњу на вероучитеље основних школа, како аеби исти и 1аље остала

како у погледу мировине, тако исто и у погледу дотације тако збринути, као што су сада. Рума. Александар Кости^ сриски православни катахета. —* Ј Крунисање Његовог Величанства краља српеког Петра I. Ове године 8. Септембра обављено је у Београду на најсвечанији начин крунисање Његовог Величанства краља срноког Петра унука вожда српског Кара^ор^аПетровиЛа. И ако не сиадамо међу оне, који у свему хоће да виде „најважније народне догађаје", радујемо се и ми крунисању томе, јер у љему гледамо крунисање куд и камо важнијих, значајнијих догађаја, него што је само ово крунисаље, догађаја заснованих несебичним црегаоштвом давних поколења, и изведених јуначком мишицом и мудром главом њиховом. Радујући се томе, нодносимо и ми најсмерније своје честитке Његовом Величанству краљу српском Петру I. са најискренијом жељом, да наш народ у Србији почне живети животом, који ће бити у стању од Србије направити оно, што она и по положају свом и по свима условима може да буде, држава реда и сталности, држава културна. У то име сретно нек је крунисање Н>еговог Величанства краља српског Петра 1. Сретно Али, срећа не додази само с. неба. И људи су јој ковачи. С тим треба да смо на часто. Срећа је истина, а истина се не кује лажију. Па оканимЕ се једанпут већ лагања. !Ако икада требали смо бар ову ирилику јсачувати од обичајних лажи, у којима смо •гако већ огрезли, да човек мора већ зепсти за срећу српску, ако верује и зна, да у лажи среће нема, Јавна српска гласила, која опиеују београдске свечаности — крунисање и одржане том приликом скупове, изложбе и свечаности —, мање више приписују све то ј: оме, што српски народ у Србији сматра Поменуто крунисање за највећи идеал ерпског народа од Косова, „са чега је народ и жудео да дочека дан, када ће се сраски

\