Srpski sion

В Р. 19.

СРПСКИ

сиов

С ТР. 547.

на церков нашу и Архиерени народ наушчает, сам противнаја, хулнаја, клеветваја, воспљетает и подмешчет сумњеваемаја, и того ради честности вашеј, јако и всјем Г. Г. Архиереем, напоминаем: јего Кристина у персони и с ним устменаго и писменаго обходителства и конверсации, или во епархии тој хранениа и придержанија огрјебатисја, или каковују јакоже он президентом конзисториалним и проповједником слова Божија пишетсја титулу дајати, но ниже кому от подручнаго вам свјашченства и мирских људеј допустити чрез јего писмено, или устмено чтолибо дјелати или каковија састављати совјети, добрје и о описаних разумјевше каковаго он духа, нраваже и состојанија человјек јест, јеже все за особливују вједомости восиисати хотјехом, и остаем Честности Вашеја Благожелателни М. П. Арсениј четверти с. р. У Карловци 18. Јула 1745. Ком је проти ово писмо писао патријарх Арсеније, не знамо, ал биће да су све проте овакво писмо добили. Како смо ми ово писмо уступили на увид нашем пријатељу г. професору Милутину Јакшићу, употребио га је он у изводу у својој поменутој књизи. III. Високодостојни особливо драги Г. Патријарх. Ви молили били јесте, да би Симеон Христиан ради своеја на останак покојнаго Епископа Димитријевића имјенија претензији дотоље претрпелсја, докље Г. Патриарх в Карловце повратитсја. Обаче понеже он Симеон Христиан не токмо намирение себе жестоко тражит, но и ради безчастних речи Г. Патриархом в писмје јего употреблених, тужитсја, и того ради в једном нам предатом собственом мемориалу иже Г. Патријарху извјестија ради по обичају уже послат бист, за достојнују сатисфацију молил. Сего ради Г. Патријарх что главнија ствари, т, ј. намјеренија и наплатенија тужитеља касаетсја, таковое, во времени 14 днеј како сие примете, изполнити, или

имЈеемиЈа правилниЈа изговори прислати, против томуже на тужбу Христианову ради безчешченија јего творимују, отговор дати имјеет. Јосиф граф от Харах с. р. На повеление Их Имп. кр. великаго воинственаго совјета в Виење 12. Ноемвриа 1745. Габриел от Сепенберг с. р. IV. Преосвјашчењејши Господине Свјатитељу милостиви! Ашче и жал мње било всегда что ви мене своего вјернаго, добросердечнаго и искренаго слугу, и почитатеља забвили јесте, обаче јегда на памјат восходила мње историја евангелскаја, јако и апостоли страха ради јудејска, двери затворени имјаху. убо њест чудесе и воли преемником апостолским, страха ради, ашче и мнимаго (обаче бившаго) двери љубве от добросрдачнаго вашего затворени имјети. Но понеже изомроша ишчушчи душу отрочате, убо востав поими древнују ј милост своју ко мње, и воспомјани мја отрока своего, не ишчу бо воли мојеја, но желају служити воље отца моего иже во Костајницје свјатителствует. Милости преосвјашчених: бачкаго и темишварскаго 1 хваљусја, присно бо содержаша мја в љуби своеј и писанијами поздрављахомсја, ибо мње ничто нуждно развје љубов јако јединовјерних мње, и благословение јако Архиереов божиих, в прочем извјестно вашему свјатителетву что ја хљеб имјеја, не токмо мене ради, но и удјељати могу, да ктомуже и ц. к. величество тисешч и двем стами флоринтов (1200 фор.) вгод вјечнаго мње пенсиона определили, то и кол паче безпечален президент хлеба ради, не прискорбен јако неимјеем послужити кому, а силен си по благодати божиеј. Потрудисја владико свјати у преосвјашченика сенскаго и карлштатскаго 2 изходатјствовати мње мир от сердца чи1 Виеариона Павловића и Георгија Поповића. Уред. ' Павла Ненадовића. Уред.