Srpski sion

О тр . ђ48.

СРПСКИ сион

ћр. 1б.

ста, дондеже жив јесм, и ја хочу јему бити и јесм искрен. Вјечнаја памјат и со свјатими упокоение Рафаилу кијевскому и Арсенију 1 сербском. А ја вашему преосвјашченству пребиваја нижајши слуга и богомолец Симеон дрјахли старец Вјена Јануарија 16. 1748. Ово је значајно писмо писао Христиан владици костајничком Алексију Андрејевићу, а писао га је на скоро по смрти патријарха Арсенија, који је умро 7. Јануара 1748. у Бечу. Исто писмо најбоље показује, ко је био Христиан т. ј. да је био аустријски човек, чија је задаћа била да прави немир између јерархије и народа, због чега је и уживао грдну пензију за оно време од 1200 фор. годишње. И као што наши стари не беху у стању да провиде Христиана, него се повађаху за његовим слаткоречивим речима; тако је на жалост и после Христиана било много подобне браће њему, а има их и данас — не само у мантији, него и у капутима —, који врше Христианов посао, а које на жалост ни данашње поколење не може и не ће по заслузи да оцени, него се за њима поводи. • Еако је по одласку патријарха Арсенија IV. из Пећи, у Пећи наступило којешта, те на пећски престо долазили људи и неспремни и неродољуби; није чудо. што је Христиан, поред својих новаца и годишње пензије од 1200 фор. у стању био наговорити слабог патријарха Атанасију, да му изда следећу грамату, коју је по свој прилици сам Христиан саставио. У. Високородни и високодостојни Г. духовнаго Сербских и Хорватских (!) Народов православнаго клера президент Первосједател и повсемествени проповједник слова божија, отец Симеон Христиан. Понеже извјестно нам православному сербских, болгарских и всјего Илирика, 1 патријарху Јовановићу Шакабенхи. Уред.

Архиепископу и патријарху учинилосја, јако високодостоинство твое в' двадесјатљетием труде проповједију слова божија ревностно по благочестију свјатие собор нија и апостолскија церкви восточнаго исповједанија труждаешисја и многим благодјејствуеши. Того ради изволисја духу свјатому и Нам, со всјеју церковију сербско-болгароИлирическоју чрез сију Грамату с тим вишенаписаним достоинством, то јест первосједателем в духовном конзисториуму: и повсемественим проповједником слова божија поздравити и благословити да и в' напредок в лучшее о Христје спаситеље нашем в ползу церкви јего преспјеваеши, и такожде во знамение сего вишеписанаго дарствуетсја достоинству твоему и ношение крст свјати от Нашего смиренија и свјашченаго сабора нам предлежашчаго. Смирениј Арх. Пекскиј и всјех Сербов и болгаров, поморија, далмации, босни и цјелога Илирика патријарх Божиеју милостију православниј Атанасиј втори Дато в резиденции Нашеј Пекској 1751 месеца Маја 6. Од куд је и како је пробисвет Симеон Христиан дошао до титуле: „председника конзисторије темишварске" односно „свију конзистерија"; то се не зна. Како су се потијски крајишници и прваци сегедински жестоко заузимали за Симеона Христиана, да се он постави за епископа темишварског; може се видети из њихове преставке упућене на патријарха Арсенија IV., која је штампана у „Споменицима из Будимског и Пештаиског архива " Ш. под бр. 124. Шта је радио и где се бавио Симеон Христиан за време митрополисања Павла Ненадовића, не зна се. Зна се само да је умро 3. фебруара 1765. у Будиму, и сахрањен у будимској цркви, и да му благодарни Будимци из поштовања узидаше мраморну плочу, на којој пише: (Велик грб с круном на среди, у штиту једноглави орао, а на грудима му крст). зд *к почиваетх снк ткои о рост ВЕЛИКЈИ