Srpski sion

Б р . 21.

СРИСКИ

СИОН

С тр . 635.

Саборски одбор пријатељ манастира! Какав је велики пријатељ нашим манастирима данашњи Саборски одбор, може се видети ив следеће верне слике. Одлуком евојом од 13./26. дедембра 1902. бр: С. 0. 9229/2750. ех 1902. брисао је Саборски одбор у прорачунима манастирским за 1903. год. издатке, гласеће на „награда фишкалу, илп правозаступнику" у оиће, а пошто су неки манастири у архидијецези имали свог правозаступника у особи г. дра Павла Јанковпћа адвоката из Н. Сада, ког је братство дотичних манастира у своје време у седници својој за таковога уз годишњи хонорар закључило, и гај закључак узео надлежни административни одбор на знање, дакле, одобрио га, вастало је пптање, да ли се споменутом адвокату има издати хонорар његов за 1903. год. вли не? т. ј. да ли ће се уираве држати закључка братства свога, по надлежној власти одобранога. или горње одлуке Саборског одбора, ничим у том питању необразложене? Да се то питање реши, обратила се управа једног манастира на надлежни администр. одбор свој с молбом за уиутство, чега се има држати, и добила је од истога под 30. Септембра (13. Октобра) 1903. АО. 1335/792 ех 1903. решење, да своме правозаступнику откаже правозаступство а гледе исплате хонорзра његовог за 1903. год. да ће донети одлуку Саборски одбор, коме је горњи поднесак управе на решење уступљен. Према томе је дотична управа п поступила, те је доондашњем правозаступнику своме под 10./23. октобра 1903. бр. 81 ех 1903. отказала даље заступство, а хонорар учинила овисннм о одлуци Саборског одбора. Саборски одбор приопћио је преко надлежног адмпнистр. одбора управп дотичног мапастира под 13./26. новембра 1903. бр: а<3 С. 0. 8854/2495. — без обзира на то, што је ово био већ крај године, те је хонорар за ту годину е о 1 р 8 0 био платив, пошто иравозастуинику у своје време није било заступство отказано —, следећу одлуку своју: „Путем администр. одбора извесгити управу манастира, да досадашњем правозаступнику своме дру Павлу Јанковићу адвокату у Н. Саду, није дужна платпти његов хонорар за ову годину, пошто исти адвокат у смислу одветничког реда за Хрватску и Славонију нема права адвоцирања у краљевинама Хрватекој и Славонији, те неможе манастира ни заступати". 0 В У је одлуку управа дотичног манастпра примила 24. јануара (6. фебруара) 1904. и одма ју

ј идућег дана у преппсу, а у писму рекомандираном послала дру Павлу Јанковићу ради знања и равнања; но исти је одлуку вратио натраг с тиме, да је управу маиастира за свој хонорар већ утужно, и да ће о том нитању надлежни суд решити, и заиста носле неколико дана примила је управа манастира одлуку кр. среског суда у Н. Саду од 5. II. 1904. бр. I. 91. којом се на тужбу дра Павла Јанковића ради хопорара његовог за 1903. год. одређује рочпште ио 23. фебруар 1904." За заступање манастира на овои рочишту умолила је управа манастира фискала срп. нар. цркв. фондова г. дра Ђорђа Красојевића под 1./14. фебруара о. г. да обзиром на две одлуке саборског одбора у том питању донесене, заступа манастир бесплатно, но исти је господин под 2./15. П. управи одговорио, да нема права заступати у Угарској, и упутио на фискала срп. нар. цркв. фондова за Угарску г. дра Бранка Илића с тим додатком, да ако буде манастир на том рочишту конгумациран, да ће вастојатељ лично носити одговорност за то. Управа је послушала тај савет и под 4./17. П. о. г. упутила све списе г. дру Бранку Илићу с молбом, да заступа манастир бесплатно, и исти је под 18.11. одговорио, да ће манастир на рочишту 23 фебруара заступати, нетангирајући у писму своме ни најмање реч управе „бесплатно", те према томе бита је управа уверења тога. да ће фискал народних фондова заступати интересе манастира бесплатно, но на жалост догодило се друго, што за овим долази. Рочиште је одржано и др. Бранко Илић известио је под 25. П. о. г. унраву, да је манастпр осуђен да нлати дру Павлу Јонковићу у року од 15 дана 800 круна у пме хонорара, а на рачуи парбених трошкоза 65 круни 90 пот. а њему нак — дру Илићу — да је суд установио трошак са 22 круне. Услед таковог стања сгвари обратила се управа под 1-/14. априла о. г. на Саборски одбор с молбом, да изволи одредити, да се трошкови парнице ове, која није настала због немара управе манастирске него услед горњпх одлука Саборског одбора, плате пв благајнице српско-нар. цркв. фондова, или ив вишка манастира за 1903. год., јер иначе може п ради тих трошкова доћи до нове парнице, као шго је на жалост и дошло, но не од пређашњег тужитеља, него од бранитеља интереса манастирсках, јер је др. Е. Илић тужио манастир суду за 22 круне несачекавши решење Саборског одбора на иоднесак уираве, ма да га је уирава о томе известила, и тако добије управа одлуку кр. среског суда у Н.