Srpski sion

С тр. 616. СРПСКИ сион

његовој разради автономне организације. Није, дакле, могло бити ни изненаЈјења. А да ли је било каквих црних смерова и преваре у Уставу? Није. Доказ је у самом Уставу, за којим ћемо све то вигае жалити,.. Но данас је сасвим друкчије. После метаморфоза, које су пролазили автономни програми радикалне странке, после њезиних „дипломатских" пактова и једно времене питоме послушности пре и за време сабора 1902; после почињених гиксера, неавтономних и протуавтономних скокова њезиних на том сабору, а после сабора у разним приликама, — са пуним правом тражимо и очекујемо, да се законотворни предлози данашњег Саборског Одбора што пре штампају и обелодане, да народ заиста не буде изнена^ен, већ благовремено обавештен. Саборски Одбор је дужан што пре публиковати своје законотворне предлоге. Не само ради моралне одговорности пред народом, према обвезама у досадашњим програмима и изјавама своје странке, него и ради вал.аности самога посла, од којег вависи будући опстанак и напредак автономије. Признаћемо радо, да је то мучна работа за радикалну странку, односно за њезине представнике у Саборском Одбору. Јер, добро кодификовати добру организацију наше автономије, то је огроман, многостручан посао. Наша автономија није данас више толико црквено, колико велико државно-правно питање, које се пре свега мора рашчистити. А за то се иште великога знања и искуства, много такта и опрезности, уједињена снага највреднијих раденика српских на пољу автономије. Има ли тога свега у данас „владајућих" радикала? Програми радикалне странке и њевина радња на сабору 1902 доказали су, да су радикали у области наше автономије ћогшпез поУ188Јт1. Од сабора тог до данас, пролазили су они — особито у Саборском Одбору — тек једну, и ако велику школу; ал' су и у ту школу ушли тек онда, кад су изгубили своју независност; ушли су без потребне прет-

В р. 21.

хоцне спреме; са много предубеђења, заблуда, настраних и кривих назора и погледа; изоловани од ту^ег искуства и умења; неприступачни да се добру науче, а својих недостатака и мана ослободе. За такове ђаке је нагаа автономија — мучна студија. Од таквих ђака јога мучније постају добри борци и законотворци. Али, најпосле, то је њихова ствар. Ми пак имамо право захтевати, да се што пре обнародују операти Саборског Одбора. Захтевамо то са много већим правом и разлогом, него гато су радикали то исто захтевали 1897 г. од тадањег Саборског Одбора, чији нам је и законотворни рад био познат много пре 1897. Данас су радикали искључиво посели автономију; истисли су из ње, уз припомоћ самосталне странке, све дотадање, па и најспремније и најискусније раденике; из свога програма избацили су велике речи, па га преругаили у там не формуле, да прикрију своју апостасију односно капитулацију; изазвали су на све стране нове, фаталне сукобе; показали су се често у управи као неспособни, неподобни и самовољни, те су таквом својом управом, као и досадањом легислацијом, осмелили државну власт у њеној освајачкој тежњи, која с дана на дан све јаче избија на повргаину. Због ове усамљености, неспособности, неподобности и непоузданости радикала, оправдана је наша бојазан, да ће им и предстојећи законотворни послови по нашу автономију бити штетни и кобни. И зато би највећма волели, да се радикали окану посла, за који, сами собом, нису дорасли. Али, кад су се већ и тога посла латили; кад су већ, можда услед какве више воље морали запливати и у организацију автономије, онда бар нека имају још толико срца, да публикују свој — ориз (ЈезрегаЈит. И ми вршимо само дужност једног дела српског јавног мњења, кад од Саборског Одбора то тражимо; кад тражимо, да што пре публикује своје законотворне предлоге. А о њима — по томе.