Srpski sion

Бр 21.

СРПСКИ сион

С тр . 617.

Вуков превод светога пиема и примедбе Никанора Грујића на њега. д. Р. Вук СтефановиЛ КараџиЛ, издао је 1847. у Бечу у штампарији јерменскога манастира иревод „ Новога Завјета". Тај је иревод изазвао против себе од стране српске јерархије велику буру, и с њом су и многи други говорили јавно, како је Вук нодговорен и потплаћен од римске пропаганде да га изда. Говорило се тако о њему јавно у друштву са другима; ал нико се не нађе, да то и у званичној Форми изнесе на јавност, и да га осуди због тога. На тај је превод нанисао Пиканор ГрујиК, архимандрит кувеждински своје примедбе. Вук је на те примедбе написао свој одговор, ког није за живота штампао, него се он нашао носле смрти његове међу о сталим рукописима, и штампан је у „ Скуиљени грамашички и молемички сииси " књ. III. стр. 336. и даље Кад је Грујић био готов с примедбама, обрати се с молбом патријарху ЈисиФу Рајачићу, да их сме штампати. Како је у то доба — 1849. — патријарх Рајачић био заузет разним народним пословима, а и идућих година, то је мољену дозволу дао Гру.јићу тек 1852., које је године издао Грујић у Земуну своје примедбе под насловом: Ђ Прим^тве Нлканора Груића, Арх1мандргга Кувеждинскога, на преводг Новога Завђша, кои е Господинг Вукг С. КараџићЂ писао, и у Бечу у штампарш јерменскога монастира печатао 1847." У Земуну, кнБигопечатнн I. К. Сопрона 1852. 8° 140. Поменута молба Грујићева гласи: I. Ваша Светости Милостивјејши Г. Патријарше! Знајући око каквог се великог и важног посла бавите у овим за будућност народа нашег одсудним часовима, не би се био усудио ни једнога магновенија одкинути од тог најдрагоцениег времена вашег, кад не би био увјерен, да је дух

ваше Светости кадар и у таким околностима обазрети се на све стране живота народног, и учанити на свакој страни оно, чим ће живот народа напредним постати. Оснивајући се на том мом увјеренију, усуђуем се вашој Светости нокорњејше јавити, да сам Вуков превод Новог Завјета цјео прегледао и примјетбе мое довршио тако, да их могу сад већ и на свет издати. Ц.јело то мое дјело износи до 20 табака у рукопису. Навео сам текст Грчки и Славеиски и Латински у свакој примједби гди је требало показати да дух оригинала ние пренешен у превод. — Ја нисам нигдје нападао на личност Вукову, нити сам га грдио ни ружио, него сам са пристојности свештеничком доказивао и показивао, да превод његов не ваља. Ако ваша Светост заповједите, ја могу то мое дјелпе на пренумерацију сам од мое стране приватно издати, као што је и Вук свој превод приватно издао; и можда би добро било, ако и ваша Светост за добро нађете, одма тај посао започети, да се несматра исти превод Вуков као сш1а1е с1опа1ит ориз, тога ради, што га нитко ние јазно претресао, а већ почињу и Вукови нријатељи ноговарати, да је тај превод тако савршен, да га неможе нитко ни рецензирати. Ја сам готов с послом на напиру, а готов сам и на то, да предузмем издавање дјела мог на свјет, само молим покорњејше, да ме патријаршеског отеческог благослова за тај намишљени посао удостоити смилуете се; без кога немогу ни овога корака учинити, као што ни досада нисам никада ништа чинио без благослова ваше Светости. Очекујући милостивог Рјешенија и оте« ческог благослова у најдубљем чувству синовног страхопочитованија, цјелуем свету отеческу десницу Ваше Светости Милостивјејшег Г. Пагријарха и Отца најпокорнији син Никанор Грујић с. р. Архимандрит кувиждински. По изиаску поменуте књижице, послао је Грујић један примерак и своме пријатељу Петру Матићу, српском књижевнику.