Srpski sion

СРПСКИ сион

С тр . 619.

ствовати против тога превода. Политически код правителства, књижевни код варода и званични у самој цркви. На први пут ступити, значило би предати пресуду наши црквени дјела правителству и свезати себи руке у пресуђивању догмата; а на другом дјејствовати, значило би бацити на коцку достоинство и уважение власти црквене: дакле свакојако ће морати то дјело ићи званичним путем црквеним. Но и дотле, док црква не добие прилику из Сосједанија Епископскога соборно пресуду ту изрећи, званичним црквеним путем објавити ју, гребало је да „ткогод и на пољу књижевном то дјело ирегледа", да ни овдје не остане као ориз сшШе (Јопа1ит. Ја сам дакле у тим околностима магао само каојединствени књижевник изићи на среду, и приватне мое мисли објавити у толико више, што на овом пољу и у тој Форми црквена власт не може говорити. Само се но себи разуме, и ја сам у објавленију мога дјела и казао, да ја то нисам чинио без дозвољења и благослова непосредствене мое духовне власти. 1трптаАиг ние требало да се изметне 5 Ј е Р ј а сам говорио као јединствени нриватни књижевник противу јединственог приватног књижевника, и у том случају морао Сим заузети себи нодножије на оном пољу, на коме сам Вуково дјело нашао, а то је поље грађанске књижевности одјелено од звапичног поља црквенога. Тако прегледајући дјело Вуково, ни ам могао узети аукторитет пјеле цркве на себе, и пресуђивати аподиктически, као што би ви желили. То сам ја оставио да власт црквена учини оним путем, на коме њој пристои тако говорити. А ја сам могао само по моме мњенију говорит«, па ако то моје мњение прими већа част читатеља, онда ће оно постати обште, и олакша ће посао цркви на њеном званичном путу. — Међутим јели се Вук држао Лутеровога превода или Вулгате, то ја нисам изрекао али је речено, да се није држао ни грчког оригинала ни нашег славенског превода. Па то је доста за оне, који знају мислити, а црквена власт на своме нољу може рећи и више. У осталом Вук не стоји ни у каквој свези с Лутеранима, нити нашој

цркви грози опасност од лутеранске цркве: није дакле ни ишло мени у рачун доказивати, да је превод лутерански, као што но цјеломе и ние, него се само по гдјекојим мјестима слаже с њиме. Него он стои у свези с пропагандом римском; а кад ову жицу у књижевности нашој додирнемо, то мора тако бити, да она даје од себе онаки глас, који се може слободно на пољу књижевности разгледати у нашим овдјешњим отношенијама. — Ако сам ја ствар Филологически и ФилосоФически добро сватио, као што ви то, као позвани судија у тој струци, признаете, онда ми ние нуждно било оштрим пером писати. Много љепше доликуе истини смјерно одјело него ли надмено гиздање; она је много већа у нриродној иростоти, иего ли у претераној мајстории; и чим јој је језик њежнии, тим је она милија свакоме, а чим јој је грубии тим је несн)снија и онима самим, кои ју иначе из срца љубе. — А то ћете без сумње и ви признати, да у прегледању туђи дјела треба претпоставити разбори' тост наглости, ладнокрвност пламену, разум страстима, Ја барем од мое стране као ни најмање не марим за бацакање и разметање они књижевника, који у своме високоумију воображавају себи, да је сав свјет, коме они говоре, малољетно и неразумно дјете, кое они могу своим пером по својој одулареној вољи школовати; тако исто мрзим и на грдње и поруге они критичара, кои оће да своим пером докажу, да је сав свјет луд, кои онако не мисли, као они. — Ја кад сам писао те мое Примјетбе, писао сам као србски књижевник и свештеник, дакле нисам имао пред очима само Вука, него сам се обзирао на све то, што сам вам наспоменуо, а осим тога и на моћ и немоћ и на сва садашња отношенија наше цркве, која су мени можда боље иозната, него ли многим другим, а може бити, ви нећете нримити за зло, ако вам искрено речем, него и вама самом. Ни једна моја рјеч у њима ние случајно испала из пера на аапир, него је свака рјеч с изражајом у кои је дошла била најпре на кантару, и цјело је дјело удешено на речени калуп. Језик мој у иримјетвама, ние језик сумње, ни незнања, ни страха,