Srpski sion

С тр . 620.

СРПСКИ сион

Б р . 21.

него је језик разума, кои се равнао по садашњим околвостима времена и Вуковог превода и по садашњим изнутрашњим и снољашњим отношајима наше цркве. Ако с вама сав читајући свјет уздржи, да сам ја мало о Вуковом преводу рекао, и да је требало много више рећи; онда сам ја вамјеру моју постигао, која се састои у томе, да се на пољу књижевном приправе православни на то, што ће од стране црквене власти у смотренију неблагословенога тога превода своим путем сљедовати. — Но поред свега тога, ја нити сам заљубљен у моја дјела, нити сам увјерен о непогрјешности мојој, и зато као шго радо слушам мњенија учени људи о њима, тако исто свесрдно примам и праведну пресуду од њи, особито кад видим, да су они имали у пресуђивању дјела пред очима и оно, што ја нисам јавно изрекао, али чега сам се у писању по положенију моме и по својству писма морао држати. Ја се надам од вас, да ћете ви по љубави и одушевленију вашем к православију тако ту ствар разјаснити свима онима, кои неби тако мое примј^тве разумјели- јер и за ствар је нашу пробитачно а и мени је много стало за тим да мене честити наши Митровчани онако разумију, као што треба. — Шго се напосљетку тиче Форме језика, о којој сте ми примјетили, мени се чини да сваког језика својство састои се у Форми језика, вигпе него ли у материи. — И ја сам готов као и ви, сваку Форму примити у наш језик, али само удешену на својство нашег језика Иначе би се увело највеће замјешателство у Форми у језику, у коме би могао језик своју својственост изгубити и постати друго нешто, него што ми оћемо да постане. Но о томе ћемо други пут. У осталом ја што сам у том призрјенију говорио у моим Примјетвама, говорио сам само према Вуку, кои је у преводу томе показао, да не може ни он остати у границама свои Форми, за кое он толико војуе. Примите многоуважени Госпоцине и Пријатељу тај одговор мој, као глас срца мога, коим се оно искрено одзива искрености вашој према мени, и будите увјерени да вас ја искрено и високо

почитуем, ваш 30. Марта 1853. почитатељ Никанор Грујић с. р. архимандрит. А на ево му је нисмо, одговорио Петар Матић следеће: III. У Митровици 7.19. априла 1853. Пречестњејши Господине, високочитаеми пријатељу! Ваше почитајемо писмо од 30. марта о. г. примио сам данас, и будући да ме у њему позивате, да вам објавим, еда ли ви можете она места мога писма, у коима се моје незадовољство о примедбама вашима на Вуков превод новога завјета изражава, употребити противу Вука, ако би ви поводом каквог његовог необузданог одговора приморани били, јошт што о томе преводу говорити, то се усуђујем на тај ваш позив сљедујућа одговорити. Ја сам оно моје писмо на темељу нашег личног познанства и (ако смем рећи) пријатељства писао, неимајући никакво призреније ва јавност, зато о ствари много ни разсуждавао нисам, и ја се сад, кад сте ме о ствари боље известили, гдичега што сам рекао, и стидим. Ја дакле не могу допустити, да се од тога мога писма, као од дела, које је за јавност и вечност писано није, јавно употребленије чини, него вам моју тврду веру задајем, да ћу, ако вам нужно буде, то моје писмо претрести, и неодступајући од изражених мисли, само боље основати и угладити. Ја никаквог узрока немам, од мои израженија одступати, јер премда сте ме у ствар дубље увели, и у призренају бденија и делатности нашег црквеног поглаварства савршено умирили, то опет при томе остајем, да је онима вашима преважнима приметб&ма бар »ГтргшсЛиг « од наше духовне власти врло нуждно било, зато, јер се о тако важним црквеним стварма без дозвољења црквене власти писати нетреба, да се закон ненроФанира, и јер би сви ми, кои у тајности нашег црквеног поглаварства пронићи неможемо, онда задовољавајуће уверение имали, да оно бди, и да ваше почитајемо дело под егидом наше цркве стои. Ја нисам педант, а много мање бигот, али род мој из свега срдца, све душе и