Srpski sion

СРПСКИ сион

Б р. 2 .К

човек који је живео на земљи, ие пострада за нас и за наше грехе; који је умро за нас на крсту, да страдањем својим и смрћу својом заглади прародитељски грех онај, а уједно да из тих бескрајних заслуга својих отвори нови извор снасења нашега, из којега ћемо црпсти воду свежу и чисту и живу, што даје живот вечни, што лечи болестн душе и тела, те тако натприродним, божанственим лекарством греховне вида ране, тнто се отварају по души нашој и по телу нашем. Рождгтко ткое ХрУсте Боже нашх, козс Т а лнровн св-ктх Шта би било од нас по помраченом разуму нашем без премудрога Разума Божјега. Шта бп било од нас без благодати Божје, тога јединога извора спасења нашега; без благодати Божје, коју даје Бог нама грешнима ради заслуга вазљубљенога Сина Свога, којега рођење данас празнујемо, а силом и дејством светога Духа, који од Оца исходи и у Сину почива; без благодати Божје, која и започиње, и продужава, и усавршава нови, Богу угодни, хришћански живот наш; која обраћа, оправдава и освештава грешне људе, подижући их још на овоме свету по Л9СТВИЦИ савршенства, што води у блажене крајеве онога света. Шта би било од нас без благодати Божје и оних седам дарова њених, оних седам лекарства душе наше и оних седам мелема тела нашега, оних седам тајни новога завета — тих драгоцених дарова Божје благодати која једино спасава. Шта би било од нас по помраченом разуму нашем без премудрога Разума Божјега — шта би било од нас, да не положи Бог те богате даре Своје у посебну ризницу у Цркву Своју, која се подигла из драгоцене крви вазљуљбенога му Сина, којега рођење данас празнујемо; да их не храни у небеској ризници тој за сва времена, за све људе до свршетка века; па не само за живе, него и за мртве; за живе, да их непосредно примају преко служитеља олтара Божјега; а за мртве, да му на спасење буду посредовањем нас живих, који се дарима тим удостојавамо слати Богу топле наше молитве за њих и за душе њихове, за душе добрих родитеља наших, за душе драге деце наше, миле браће и сестара, сродника и пријатеља и добротвора наших, — и приносити Богу жртву која умилостивљава, иречисто тело и божанствену крв вазљубљена Сина му, којега рођење данас прослављамо; — приносити и за њих и за нас, преко служитеља олтара Божјега, којима је поверио Бог благодатне даре те као чуварима, да их деле верним људима по мери вере и добрих дела, примајући их § као онај, који прима награду за заслуге, већ као онај, који добре воље прпма милости дар, — онима, који у духовној заједници с њима, као иастирима и учитељима својима, и под руководством њиховим на иуту спасења, састављају једну, свету, саборну и апостолску православну Цркву Христову; којн сачињавају једно, свето, савршено тело, коме је глава Господ, Бог и Спаситељ наш Исус Христос, којему се рођењу данас сви ми клањамо. Укрепите дакле, љубазни моји, ову и овакову веру у срцу своме и тада ћете осетити утешну радост и радосну утеху од данашњега светога и светлога рођења Христова, празника тога, који преобрази свет и отвори рајскога блаженства двери. Нека цвета вера та и нека напредује хришћанска побожност у народу нашем, те нека се с вами верни моји, хвали црква православна и нека се од вас свуда и свагда слави Бог и Спас наш Исус Христос, којему се рођењу данас радујемо. Рождктко тао( ХрТсте Б ожј ндш% возс Т а ллроки св^ктх раз8<иа. Рођење Христово научило нас је Бога љубити, свим срцем и свом душом; а ближњега свога као самога себе. Рођење нас је научило, да ираштамо увреде ближњему своме и да плижњему своме добра желимо, те да ближњега у беди и невољи потномажемо, бе да не питамо како се зове он и ко је он, да изводимо ближњега на пут