Srpski sion
Б р. 26.
СРПСКИ СИОН
С тр . 751.
Али, да та наша данашња радост, не буде кратка вијека и да та слава наша буде Богу угодна, а нама спасоносна, зависи, браћо моја, од нас и само од нас! Благо оном, који и кад лијеже и кад устаје, мисли на драгога Бога. Благо оном, који нигда ништа не започимље, а да не зазове на своје наумљено добро дјело благослова Божјега, а кад га је свршио, да не узнесе благодарности Оцу небесному. . . Благо оном, љубљени моји, који свагда избјегава зло, а гледа, да сваком учини добро; који будно пази, да не огријеши душе своје, не- навуче на себе клетве праведне и суза сиротињских, него да у свакој прилици, гдјегодможе, подигне оно, што је клонуло под теретом невоља свакаквијех, да утаре сузу сироте и удовице, да уздигне име и добар глас ближњега свога . . . Благо свима нама, ако сваки нас и сви скупа достојно вршимо звање своје, на које смо позвани, не уплећући се у послове, за које нијесмо ни способни, ни звани, јер не може нико двама господарима служити, или ће .једнога вољети, а другога мрзити и занемарити . . . Све благодатне дарове, љубљени моји, што нам их донесе данас Рођени Спаситељ наш, треба да радосно и благодарно прихватимо, свом снагом духа и свима силама душе наше усвојимо и брижно и свето их чувамо и његујемо. Без вјере у данас Рођенога Сина Божјега, Исуса Христа, не ћемо моћи угодити Богу; без љубави небеске, не можемо учинити никаква добра, које би имало важности какве у дјелу спасења нашега —, а без наде у милост Божју, нијесмо кадри ни корака учинити на путу, који води срећи и блаженству нашем... Зато, љубљени моји, да нам буде благо, прионимо сви, да се усели и учврсти у срцима нашим св. вјера православна , да нас одушевљава љубав христијанска и да нас кријегш и снажи нада Божја: па ће онда свагда бити нам „Божић" наш радост наша и утјеха наша и ми ћемо тада моћи свјесно и поносно клицати са светом Црквом нашом: сг ндл»и Еогх, с% и<ши Есга! А, кад је ск нд/ии Еогг, ко ће на нас! Д/иинк! Ваш У Плашком. , уз часни Божићни ност 1904. г. горе поменути смирени молитвеник: ЖШПАТ*.
ЛУКИЈАН по милоети Божјој православни ерпеки епиекоп будимски и т. д. Свему пречасном и часном свештенству обојега реда и љубљеном духовном стаду свом: Благодат и мир о& Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа, а о,д смирености своје архипастирски поздрав и благослов! Христос се роди! ИЛШ елики а М0Ж Д а и најмилији и најрадоснији празннк измеЗ^у свих празника јјјР ц4| светкује данас св. наша православна црква. ШшзаУ Тако ми се причињава, као да и звона са високих кула, која нас позивају у храмове Божје данас умилније звуче но иначе, као да и она певају