Srpski sion

Стр. 80.

СРПСКИ

сион

Б р. б.

исполнени в ссори, в непристојнаја прјенија, овогдаже и самаја биенија с перњаворци, монастирскими служителми, да и междусобње вступати дерзајут; — во отсутствии наипаче Настојателеј в трапезах безчинствујут, празнословјат, и пред младшими дјела једин другаго исчисљајут и норицајуг. Ученики монастирскија злими своими примЈори разврашчајут; между собоју љубов братскују ненабљудајут; јегдаже им маљејшее неугодие случитсја, абие разнија, многажди ложнија и измишленија причини приводјашче, в сеј или ониј монастир премјеститисја ишчут, и о том прошенија своја власти подносјат и проч. А всја сија и сим подобнаја уступленија же и безаконија тако мерска и окајана сут, да скорјејшаго истребленија и уврачеванија требујут. Сего ради јакоже Вам, сушчим монастирожитељем и старјејшинам свјатих обителеј тамошних, под 21. Јануариа т. л 5 . подобное наставление и ув.јешчение благое како и самих себе в будушчее во оних, в нихже и у колико повиних и неисправних бити в совјести чувствуете, исправити, и с благом и имјением монастирским разполагати, јакоже и с подручним вам братством во всјех отношенијах мудро и благопристојно поступати имјеете нодахом; тако ниње и желаем и хошчем, и строжајше налагаем, да подручни јеромоваси, дијакони и монаси, и вообшче вси во обшчежитии сушчи, отвергшесја всЈех безчиниј же и безакониј, стид и срам чину монашескому причињајушчих, впред в церков Божију во уреченое времја нељеностно и приљежно приходити, Божественују литургију чино и благоговјејно служити, пјение же и чтение и правило церковное по уставу, и тако соверпши вједјат, како би оно на нрославление Бога, ползу же и созидание слишашчих служило; да Настојателем своим пристојнују чест и почитание отдајут, им безропотно иовинујутсја и во дјељех монастирских охотно спомошчествујут; да имушче пред очеси оное, јако убогаја пишча и одјејание монахом приличествует, оброки своими доволни будут, от излишестваже и раскошности огребатисја, и во всем подобајушчују умјереност хранити потшчатсја; да со состојанием сворм доволни будут, и ашче кија неугодности им, или от Настојателеј, или от Братии случитсја, тија терцјеливо сносјат, и добрим своим поведением отвратити старајутсја, а не во пресе-

лении из јединаго во други монастир снасе нија ишчут, увјерени сушче, что ми премјешчение из јединаго монастирја в други, по каждаго произволенију и предложенију легко дозволитп не бЈ 7 дем; јакоже желаем, да оное присно во ка;*н и наказанке премЈешчаемому вмењаегсја; словом да от всјех горјеаомјанутих пороков и безакониј, против објетов их јавно војујушчих, и на чии моналпески великое порицание наводјашчих, ошавајутсја, не скитајушчесја, ниже в ссори и биенија вступајушче,1да би тако вмјесто*сих в свјатих обителех, и между всјеми вами, јако житељами их, добродјетели процвјели, и погубленаја свјатост жетија монашествујушчих в прежнее состојание в отраду и утјешение Наше и јединовЈ *ерних наших Јзоспоставиласја, А јест ли би кто от иодручних чесносгем и преподобијам вашим Братии и далше негли нротивнаја сему налогу Нашему дјелати обрјелсја, и житие свое исправити не хотја, уиомјанутаја преступленија творити покусилсја; то таковаго во первих во С^борје братском изобличита, по том соразмјерно исгупленијак своим и но иравилом монашескиа казнити и сие во протокол Соборних закључении вписати, на конец, ашче не иснравитсЈа, Нам и Архидиецезалному Консисториуму здјешнему, објавиги имјеете, да би отсјуду а;осгојни по дјелом своим ка,зни подвержен бити могл. Нрочее, да би налог сеј до вједјенија всего Братства монастирскаго пришел, настојашчим повељеваем, да честносги и преаодобија Ваша тојже в протокол окружних нисании ввести, и в соборје Братском нубликоваги не ^пропуСТИ ге. (Свршиће се.)

Начела социјалистичког морала. Предмет: Смисао и циљ социјализма. Да упознамо прави смисао и диљ социјалистичког учења, то морамо обратити нажњу на ово троје: 1. Поетанак социјалистичког учења. Сувремени социјализам има извор у филозофским *и политичким учењима ХУШ. и XIX. века. 2. Однов социјализма према хришћанству. Љубав према човечанству — главно морално начело социјализма, у односу к храшћанској љубави црема ближњем.