Srpski sion

Стр 202.

егпски сион

Бр. 8

нрава, и дјела касаетеја, и понеже тако предјелов оних, ситуацна или еостојание со еобоју иосит, ниње речени от почившаго Архиереа Гдна Симеона Филиповича поељедње притјажаној Северинскиј и Марчанскиј Епископат тако како он нарочному своему Еииекоиу подлежал Костајничкој цркви и Епархии, а сеј Костајничкој ириналежавши предјели Лика и Грбава Карлшчадској или Плашкпј соедињатсја в' члењат и разположат с ^јем приговором, да и' ради ново нареждатисе имушчих на ниње разпредјељена два Епископата Епаскопов датисе хотјашчих презентациах јединбму и другому Епископу началнаја и нарочааја преждних Епархиј, и ниње коегождо канонически соедипевих имена церквеј имјеет воведутеја за титулару, да таковим начином оноја Северинскија Епископии имја конечно не изгладитсе. Занеже гицевим начином о прошлом соборје располон;еније того ради, что Коетајничкиј Епиокоп тогда в' живих бил и от Лике и Грбаве отетунити нехотјел учинитиее не могло, а ниње за преставлением јего Епископа и тако стојашчеј ситуации горје реченим образом капоническое сие соединоние закључисја в' том једином намјерепии, да би и Епископи и Епископати в' болшем состојаиии в' правлении церкве Божија биги могли, обаче с надеждеју да сим Епискона и епкскопата умалением народу ондјешпему скорб учинитисе небуде, ашче би у Марчи унитскиј епискон толико љегчае ноставилсе, что ондје наш нарочниј Епискон конечне движееја." („Српски сион" 1904. стр. 67.). А у својој VI. седници од В. Јулија, под бр. 26. 3. буде за владику: Костајничког, Зринопољског, Поглинског, Дубичког, Јасеновачког, Северинеко-Марчанског на меего умрлога костајничког владике Алексија Андрејевића (| 12. Нов. 1749.) изабрат пгуман грабовачки Арсеније ТеоФановић. У еинђелији је митрополита Ненадовића од 10. Септембра 1751. епископу костајничком Арсенију ТеоФановићу, речено : „— в наполнение номјанутаго вдовствујушчаго престола коетајничкаго, зринополскаго и к тјем канонически соеди-

ненаго диштрикта северинскаго в Генералатје вараждинском, избрахом (Рук.) А реекрипт царице Марије Терезије о укинућу хрватско-северинског владичанства гласи: Мариа Терезиа и нроч. Честни, љубезни, благоговјејни и вјерни Митрополите! Полученое от твоего благоговјенства доношение состоитсја наипаче в двух пунктах, и перви в нерихту, да како и Наша милостивјејша воља и намјерепие ради конечнаго истребленаго, тако зовомаго марчанскаго или северинскаго епископетва в Хорватској и убо сего епископата раздјеление и расположение совершилосја и иснолнило јест. Други же содержит једино и паки повтореиое предложение, зачто би твоему благоговјенству освјашчение лиц на вдовствујушчија епиекопати греческаго закона прежде Нам учинитиеја имушчија презентации допустити ' имјело. Јелико тако завомаго прежде бившаго марчанскаго или северинскаго епископата касаетсја, и да то јест он цјело (јакоже умерши посљедни ондје бивши Филиповић притјажал) костајничкому епископату в будушчее придат, а прјама тому досље нод тјемжде ниње реченим епископатом стојавши дистрикти Лика и Грбава к карлштатској еиархии приложисја, тако јеет Наше милостивјејше намјерение и без того било, да би расположение како једивих, тако и других сих дишчтриктов, како натуралное тјех состојание на руку даег, исполнилосе, сљедователње из јавлених окрестностеј (что Северин или Марча код Коетајнице близу, и за инкорпорацију угодњејше лежит, а Лика и Грбава дишчтрикти и к Карлшчату прилежат, и под тогожде имене Генералију поднежат), таковое соеди нение со сим цјело милостивјејше за благо приемлетсја, да при том цјело останет. Но из приложенаго синодалнага протокол екстракта на концу неиоволно разумјети било, да при всем том зактеваетсја, да би епископу костајничкому купно називание Марчански или Северински, како и оному Лички и Грбавски приложило се и удержало, иреко тога, что ми цјелое потребление ееверинскаго или марчанскаго еписко