Srpski sion

Вр. 8.

СРПСЖИ

СМОН

Стр. 201.

другаче, него: ако нам доведеш турскаго владику, хошчемо те камением убити, о них Блажеству зато несмием ни јавити. Други паки веле: ако нам до сиље будет, а ми ћемо гдјесмо и били. а ми себе междо собом епископа искати. Само молим Јеја кр. величества и Г. патриарха нека нас оставе ори воли нашој оолег вјерне крваве служби наше, дневи и ношчи, љето и зими војујући. Кое народное намерение по дужности моеј В. П. како и прочим јединомислеником вашим пишем и отвјета орошу. Такожде и в кое времја термии сабору ооредјелен јест, Прошу возвестите ми. Со сим доспетием В. П. понизни јесам и остају У Писаници Дек. 20. 1743. Вашего П. служител и дневоношчни Богомолец Николај Поповић с. р. протојереј Хрватски. (Писмо је писано туђом руком, само је потпис протин.) На нолеђици је својеручно написао прота: сеј Свјати тржествени празник гратулирам II. В. но на градушча дочекивати и преупровадити с благополучием. Мени писати: пер Сегет, Канижу, Копривницу, Сант-Георгије. (Рук.) Како из овог писма протиног, тако исто и из оног од 31. Окт. 1747. види се, да је он био један од оних, који су наетојали, да се установи прво костајничко, а за тим и Хрватско-северинско владичанство, гато се види и из тога, што је он у истини био због тога и затворен. На горњи закључак народног сабора 1749. у погледу северинског владичаества, преко илирске дворске денутације изишло је под 4. Фебр. 1750. следеће решење: п Базв Егв1:еп8 80 уШ сЈаз 80§епапп{;е В1б{;итђ беуегт, ос!ег Маг{ћ8а т Кгоа{Јеп ће1пЖ, ез ћеу (Зего ећеп(3ете есћоп ћекапп! §етасћ!еп а11егћосћз{еп ^ШепзМе1пип§ 8е1п оћпаћагкЗегћсћез Уегћ1е1ђеп ћаће, (Јазз петћћсћеп беЉез аћзо1и!:е §апгНсћ 8иррпт1ге{, ип(Ј уоп (Језзеп \^>с1егегћећип§ ги кетег %еИ тећг јетаћ1еп, е1пе Ме1(1ип§ §етасћ{, зопс1егп јп (ће 2\уеу апс1еге (1аппп1§еп В1884ћитег К1{ив СггаесЈ Каг1з1:аи

ипД Со8<:а1П12а, те ез <ЗЈе 8ћ:иа{:10п 8еЉз1:еп паШгћсћ ап Нап(1 1а8зе1, оћпе \уеНћегз етип<Ј аћ§е{ће11е{ \уег<3еп 8о11е; (Зете 2\уаг ћеге1(ћз уоп (Зегп С1его ипс! Ка^оп ћеу (1ет 1ег{,еп Соп§ге88 ге8рес!и сапопјсае ћијиз јпсогрогаИотз 81сћ уог1аи6§ §ећогзатб{; зићтШлге! \гогс1еп; §1е1сћ\у1е ез тИћЈп пиг 1есћ§ћсћ аиГ с!ет Мос1ит ЈпсогрогагкЛ, \те1сћег ТћеН петћћсћеп уоп беуепп с!ег Со8(а1П12ег ипс1 \^аз <3ег КагЈзЈаНег БЈаесез е1П2и\ 7 ег1е1ћеп 8еуп, апкоћте!:, сћезез ђ1п§е§еп Ег Негг ЕггћЈзсћо! \ т огто§ оћЈ§ зе1пег Егк1агип§ Шг зЈсћ аМеш, ипс1 оћпе 2изаттепћегпГип§ е1пе8 8упо(Л П1сћ1: ги ће\уегскз1:е1ћ§еп уегта§, а1зо ћаћеп 1ћге Ка18. Коп. МауазЈа!: аи^ с!е88еп §е21етеп(Јез Апге1§еп ип(3 ВШеп ћјегип^ег посћ 111 8о 1ап§ гп 8прег8е(ћгеп а11ег§па(ћ§81: е1п§ез(:ап(31:еп, ћ188 Н. Ме1:гороћ1: ћеу 8е1пег Кискећг пасћег СагЈо^Љ соп\ т оса!:о 8упо(Зо "теедеп \'огћетеНег Аћ ипс! Е1п{ћеЈ1ип§ зе1пеп 1е§а1еп ВепсМ \уигс1е{ егз!:аиеп кбппеп, \^е!сћег је(1осћ ; 80 ћиМ Љте то§ћсћ ги ће8сћ1е1пј§еп 8еуе, ип<1 оћпе типс1еп8<:еп Уегзсћић ег\7аг{е!: , ит пасђ (1е88еЉеп егГо1§епс1ег а11егћосћз(:еп Веап§пећтип§ \*ге§еп с1ез Уо11ги§8 \ т оп ћ1ег, ипс! ги §1е1сћ зеЈпегзеКб Ла8 по!:ћ]§е ап ВећогЛе ип1еге1пз{еп8 ги ег1а88еп." (Рук.) Искупљени 1750 у Карловцима архијерејски Синод, у својој II. седници од 16. Јунија под бр. Син. 5. закључио је: „Прочтен от високославнија хофдепутации именем Их Цесаро-краљевскаго Величесгва нод 4-тим Февруарија 1750. в' трех пунктах то јест соједиеенија Северина и Марче с Епископатом Костајничким и Карлгачадскик, ради будугачаго в' преждњем чисље Епископов и Арада наоолненија, и пред освјагачением Епископов творитисја имушчија презентации состојашчијсја и изданиј декрет. И убо о 1-ом того декрета пунктје в' Архиерејском сем Синодје закључено, да понеже различеија нужди и недостатци не допушчајут в' кралевини Хорватској три Еписконата содержавати, к тому и сам Северинскаго Еписконата народ при прошлога љета бивгаем всенародном соборје просил нисмено Епископију их к иној Енархии соединити и в' членити једико духовнаго правлевија јурисдикции,