Srpski sion

Сх.. 336.

стим сион

Б р . 12.

образнаго отвјега всјем Г. Г. Епископом отсјуду сообшчило-ја. Сие би в крајнем случаи мјесга имјело; ирјами же јерархијчески норјадок взис^ует, да такови не диедезални предмеги от верховнаго церковнаго Началства п Предстатеља Јерархии рјепгаеми бива.јут; сего ради мним, да би В. II. и по иоложенију и по должности вашеј најлучше сотворили, ашче би сте преднаведенаго ради предмета на мњенпе лолучајушче, таковија от себе отклањали и касај}шчејсја власти откровено сказали, куду сни сканија ради гогребно^а извјешченија да обратитсја. Прочее с љубовију и високопочиганием јесми Преосвјашченства Вашего В Карловцјех 21. Јунија 1858. обвјазателњејши слуга Ј о с и ф.

Хришћанеко спремање за брачни живот и дужности оних који су у браку. — Добривоје Н и к о л и ћ. (Продужење и свршетак.) Због великог назначења и смиела брака мора човек, кад хоће да етуии у брак, бирати тако лице, с којим ће моћи остварити праву циљ брака а ие привидну. Отуд долазе у питање ире свега унутрашња својства лица, које се би[»а. а која су својства добра и нотребна Кад то буде, тада унаиред можемо бити доста сигурни за добар усиех брачног жввота. Но човек састојећи се између осталога из тела и крви, не може се ослободити ни од утецаја, који чине на њ и спољашње особине лица, које хоће себи да изабере. То је нанокон природна нојава, против које не може говорити ни морално чувство; али је потребно, да то чувство имаде значења тек у другом реду и да има одлучног утецаја на лице, које ступа у брак. С друге стране опет могу младићу умаћи из вида сви недостаци лица, које му срце жели. Због своје младости и неискуства пада лако у ту иогрешку, и зато би добро и цотребно било, дз се у томе обраћа својим родитељима и родбини за савет. „Благослов очински утврђује деци домове, а клетва

материна их из основе уништује." — вели Сирах (I. 3., 9.) Но ни у томе се не може одобрити крајност, то јест така појава, кад се младић у избору лица не руководи ни мало својим осећајима ни погледима, него потнуно зависи од ногледа других, као што је обичај и данас у неких народа. Промерити унутрашње достојанство лица које се бира за брак,,исго тако и спољашње прилике и ноложај, не мање и симпатују међу обема личностима — све то треба иа уму имати, кад је реч о браку као о моралној и доброј појави. Сви остали обзири су унраво ненормални. Тако нека лица се још пре стунања у брак налазила у мање више тесном сродству. И таки је брак ненормалан. У прастаро доба су такови бракови били неопходни, кад је сво човешгво сачињавало једну породицу, али у хришћ. времена се такови бракови не могу призпати, пошто с умножењем човештво нестаје и најмање разлога за склапање брака са сродпицима, и то тим нре, што је наука доказала, да пород из брака међу блиском сродницима нати од многих умних недостатака и др. Даље се склапају бракови с лицима, која се врло разилазе међусобно по своме добу. Зар једанпут бива, да какав сладострасник, који се свега науживао, стуна у брак е младом девојком и обратно. У таком случају не може бити говора о нормалном одношају супруга већ због физичких особина њихових разних природа. Отуда се онда и догађа издаје супрушке верности. Међу околностима, које ваља имаги на уму при склапању брака, рачунају многи и ове : нада, да ће се помоћу брака получити неки положај у друшгву, и да ће се човек снасти од разних непријатности. Но сви су ти случајеви тако неморални и пупи грозота, да о њима једва вреди и говориги. При томе међу таким супрузима је могућа ужасна пеприродност, по томе шго једно од њих може ио свом образовању и душевном развитку стајати иедогледно више или ниже другога. У осталом таке појаве су врло могуће тамо, где је сав интерес брака сведен на моментано, случајно и снољашње, као што је н. пр. мираз, који је сад у толикој моди, да се извесни