Srpski sion

В р . 12.

ОРПСКИ СИОН

С тр . 335.

Стојашчим љеким окрестностем догадивати Наа љетјест, а и достовјернаго извјешченија имјеем, јако сверху иреднаведених предметов и от њеких Г. Г. Епископов наших во исти раз мњение ишчетсја. Јелико опомјанитис.ја можем, такови Г. Г. Епископи или весма- рједко или никогда сјемо обратилисја сут, јеже поданија ради јединообразнаго мњенија, Нами в потребное споразумјение ставитисја. Сие би тјем нуждњее сотворитисја имјело, поелику у нас не сут вг-ја материи точно опредјелени или в книгах написани; а чужија церкве списатели о јединој или другој материи глагољушче, не могут во всјех отношенијах без разлс.га за пјестуни служити и в Православии мјеродателни бити; откуду леко случитисја можег, да један сверху ставленаго јему вопроса со всјем противное, или, ашче и в њеких, с мњением другаго несогласујшчесја мњение дати может. Таковое различие мњении кромје того, что пред властми наше разномислие и оскудјение јединообразнаго началоположенија обнаживает, может оно от неизм.јеримија величини пагубнаја сљедствија за цјелост церкве нашеја иијети, случитисја бо может, да из разних мњении оное изберетсја и јему важност придастсја, которое с начали Јерархии нашеја неповмјестно бити может. Јест уже и печалних примјеров да поводом такових разногласнпх мњении њекија новости во унотребление введени бити хотјат. Символ вјери нашеја показуег нам неложни отличителни характир нашеја свјатија церкве, јегда вјерујем во јединују свјатују соборнују и апостолическују церков. Ашче убо наша Церков јест једина, свјатаја, соборнаја и апостолскаја; то отсјуду сљедует, јако вс.ја предмети јеја сушчности внутренија и вњешнија касајушчијасја долженствујут Јерарси по смислу ниње речених характеристических обстојагелств трактирати, иначе бо творјашче повреждајут сие јеја свјатое соборное јединство; откуцу посље на велију тшчету церкве раждаетсја разнство јерархијческих поступков и междусобное несогласие в церковних предметјех. Свјати Дионисиј Ареопагитскиј, чувствуја свјатињу и важност церковних дјел, Јерархију сице опредјељает: „Јерархиа јест набљудение благочинија во божествених вешчех". Сеј ветшајши цер-

ковни учитељ опредјеленије сие сотворил по животу и ученију господа нашего Исуса Христа, јегоже божественаја дјела собственими очеси видјел и слишал јест. Что иное подобает Архиереем дјелати, ашче не о божествених вешчех? В божествених убо и церковних вешчех и во содержании и освидјетелствовании јединомислија и сохранении цјелости вјери ицеркве все старание Архиереев почивати должно. На основании нредизложених в прежњаја времена от всјех Архиереев и здјешнија Јерархии во унотреблении бје, јеже без вједомости своего верховнаго духовнаго началства сушчествености церкве и јеја нравленија касајушчихсја предметјех ничего не творити. Сие и акта здјешнија Архиви по премногу јавје твор.јат. Разсмотрение преднаведених окрестностеј со јединија, с другијаже страни, да поне впред никто преухитреним своим мњением не поткнетсја, и в церковних вешчех, за которих цјелост нред Богом, церкови}у, народом и своеју совјестију отвјетствовати имјеем, никаковаја тшчета не породитсја, нобуждени находимсја, внимание Преосвјашченства вашего на многознаменитују тују окрестност обратити, да не би впред в смотрении горјеизложених, с животом нашим церковним тјесно сопрјажених предметов поисканаго ог Вас мњенија дали, прежде неже ли с Нами в призрјении том в нуждное споразумјение ступите. Сего ради имјеем чест позвати Преосвјашченство ваше, да би таковија случаи Нам всегда предварително објавити извољели, и от* носителнаго мњенија вашего дотоље не давали, дондеже Наше мњение не нолучите, по котораго получении можете вам отвјет во смисље овостраних начал устроити, и аможе надлежит поднести. Ми от сграни Нашеја готови будем оно, јеже на сообшчени Нам воирос сказаги имјеем Вашему Преосвјашченству без закосненија сообшчити. Ваше Нреосјашченство сообшчајушче Нам какови вам иредложени вонрос, можете под једињем и мњение ваше, како о таковом предметје разсуждаете, Нам или во всем пространствје или во кратком изводје објавити, да би здје из болше мњении јединое, началом церкве во всјаком взгљадје соотвјествујушчее мњение составилосја и потом подајанија ради једино-