Srpski sion

Стр . бЗб.

УРПСКИ сиоа

& 18.

Земун. Новодом смрти арх. мав. Гргетега г. Илариона Руварца, закључио је управни одбор срп. црквене општине у Земуну у својо.ј данагањој седници, да Вам се ириопшти израз искреног саучешћа срп. цркв. општине у Земуну, која у жалости с Вама учествује. Приопштујући Вам овај закључак, молим да примите израз искреног саучешћа укупног српског грађанства у Земуну, и да будете уверени да се жалости Вашој придружује и овдашње православно Српство. Из седнице српског црквеног управног одбора у Земуну 16. (29.) Августа 1905. М. П. Председвик Др. Владимир Николић перовођа Тома Марковић П. Г. К. 51/зап. ех 1905. По отварању седнице Његова Светост преузвишени Господин Георгије, срнски Патријарх извештава, да је члан овог патроната архимандрит Иларион Руварац нреминуо. Решено је: Устајањем и усклицима свију чланова са „Слава" покојном арх. Илариону, одаје се иоследња почаст, те замиснички изразити браћи покојног арх. пресветлом Господину Лази Руварцу, умировљеном потпредседнику банског стола, и високопречасном Г. протојереју Димитрију Руварцу саучешће овог патроната у њиховој великој тузи за великим губитком брата им покојног архимандрита. Из седнице патроната гимназије карловачке, држане у Карловцима 25. Августа (7. Септембра) 1905. Георгије с. р. Патријарх. Бр. К. 774/зап. ех 1905. По отварању седнице Његова Светост, преузвишени Господин Георгије, српски патријарх извештава, да је бивши многогодишњи члан и потпредседник Конзисторије архимандрит Иларион Руварац преминуо. Решено је: Устајањем и усклицима свију чанова са „Слава" покојном арх. Илариону, одаје се последња почаст, те записнички изразити браћи покојног арх. нресветлом Г. Лази Руварцу, умировљеном потпредседнику банског стола и високопречасном

Г. протојереју Димитрију Руварцу саучешће ове конзисторије у њиховој великој тузи за великим губитком брата им покојног архимандрита. Из седнице Архидијецезалне Конзисторије држане у Карловцима 31 Августа (13. Сеитемтра) 1905. Георгије с. р. Патријарх. Појединци. Цеље, 2.3. авг. 1905. Много поштоваип госнодине! И тако нас остави наш драги Иларион ! Много прије времена, брже него ли сам се бојао и еа страхом ишчекивао ! Могу Вас увјерити, да као рођени му брат не можете осјећати јаче боли, но што је осјећам као стари његов поштовалац и пријатељ, ја који сам вазда с највећим весељем отварао његова духовита, пуна поуке и шале писма, који сам сваку његову расправицу као бисер цијенио, те најсрећнији био, кад сам могао штогод од тога блага донијети у мом часопису. Оде кам, занијемјеше за увијек његова уста, прекиде се његово дивно знање, његова Феноменална памет и познавање не само српске историје, већ итоликих других красних ствари. Он је био понос и дика најприје Вас његове браће и његова рода, али и свију нас који ш њиме друговасмо, да и не говоримо о непрежаљеном губитку за српску и словенску науку! Како бих хтио, да се могло, похитати да и ја будем код погреба. Али сви моји рачуни показују, да бих могао стићи у Индију истом сутра поелије 9. уре изјутра, кад бих се читаву ноћ возио, а тога се у мојим годинама бојим! Бићу дакле само мислима и осјећзјима сјутра дан у средини Вашој, кад се буде тијело незаборављеног пријатеља предавало матери земљи. Нека му је лака — а ми ћемо плакати његов недокнадан губитак. Не могу да Вас тјешим, јер ми је самому срце пуно бола и туге. Али кад се прве бриге и муке слегну, молим Вас, да ми неки лист, у којим ће бити црте из његова живота, љубазно пошаљете у Беч, јер бих хтио написати неколико ријечи о њему за мој часонис. Ако Вам дође до руку ово писмо нрије но што ће из вапшх крајеве отићи г. брат Лазар, молим Вас, да и њему изручите моју топлу кондоленцију. Остајем Ваш искрени поштовалац Ватрослав Јагић проФвсор бечког универзатета.