Srpski sion

сион

С тр . 537.

У Блуденцу 1б.|29. авг. 1905, Много поштовани Госсодине! На повратку из Швајцарске, стигла ме је овде тужна вјест о смрти Вашега г. брата, архимандрита Илариона Руварца, којега сам ја имао срећу видети још пре неколико ведеља у Бечу. Нисам онда слутио, да му је суђено само тако мало времена. Његова смрт је велики губитак за српску науку и литературу. Међу свима, који ће се занимати српском историјом, вазда ће се његово име сномињати са великом хвалом и поштовањем, још и у далеким будућим временима. Што сам имао част лично ш њим се запознати, чешће га видети и не ретко ш љим дописивати, остаће мени најдрагоценија успомена. Примите заједно са целом породицом великога покојника, уверење о најсрдачнијем мојем учешћу код тешке загубе, која је стигла не само Вас, него и велики круг српских и словенских књижевника. С отличним поштовањем Ваш одани Др. Константин Јиричек професор бечког универ8итета. У Грацу 31. УШ. 1905. Веома иоштовани господине! Међу листовима нашао сам на столу тужну вест, да нема више Вашега брата Илариона, који Вам је у истини био понос и дика. Ипак је доживео лепу старост и урадио толико, да му остаје вечан спомен у роду, цркви и науци. Ја сам тек ове године читао некоје његове радње као МоМепертпи. Какав ум и критички таленат! Тим више ми је драго, да сам имао прошле године још прилику, да сам се Олиже с њим упознао и однио најлепше успомене на научењака и човека. Тужи с Вама, те Вам се клања са срдачним поздравом Ваш одани Др. Матија Мурко проФесор градачког универвитета. У Цељу 23. УШ. 1905. Поштонани Господине! Ако Вас у Вашој великој жалости за таким братом може што утјешити, то је сигурно мисао да га заједно с Вама жали цијело Српство од Дунава до Сињега мора, али га прежалити неће, јер неће Бог тако скоро даровати Сриству другог Илариона Руварца! Нагц понос и дика

нестаде с овога свијета, али ће његово име и његов спомен сијати као свијетла звезда на нашему небу у далеку будућност, као углед и водић свијем онијем који ће послије њега настојати да распршавају маглу што покрива нашу прошлост. Слава Илариону Руварцу! „Имао се Јв рашта родити"! Са највећим поштовањем Ваш одани Др. Милан Решетар проФесор бечвог универвитета. У Вараждину 14. (24.) авг. 1905. Пречасни господине! Синоћ дознао сам из новина прежалостан глас, да је Ваш мили брат госп. Иларион благо у Господу премануо. Покојника ја сам иоштовао као првог научника у његовој струци, као узор човека и као једног од најплеменитијих Срба. а к томе као свога личног знанца и пријатеља. Примите дакле с тим уверењем израз моје најискреније сућути и учешћа код тога ненакнадивог губитка, који нретрписте Ви и цело Српство прераном смрћу великог покојника. Са одличним поштовењем Ваш Л. Зима умировљени проФесор. Гмунден 13. (26.) Авг. 1905. Поштовани и драги господине и пријатељу! Овај час прочитах вест о смрти Вашега врсног и уваженог брата. Хитам да Вам искажем моје искрено учешће у жалости која Вас је задесила, а с Вама и српску науку и књижевност. Ја сам Вашег брата мало лично познавао, али сам га добро познавао по његовом историјском раду, којим је покојник српску историјограФију извео из таме и помагао јој, да колико толико, стане на своје ноге. Легенда, басна, историјски ФалзиФикат и ®антазија, у њему су имале противнака неумољивог али и праведног, коме је пре свега било стало да утврди историјску истину. Он није на то гледао, да ли је то коме право или не, хоће ли се тиме маси, која воли хвалисање и уаношење доиасти или неће. Зато је његов рад и имао велике вредности, и зато ће покојниково име у српској историјограФији остати бесмртно и славно. Његова је смрт за нашу историјеку књиже-