Srpski sion

С тр . 538.

СРПСКИ СИОН

В р . 18.

вност велики и ненакнадиви губитак, а за братовљево срце рана, која се не може тако лако залечити. Зато и нећу да тражим мелема да је њиме заложим, него хоћу само као ваш стари и искрени пријатељ да Вам кажем, колико Вас жалим што сте претриели овај губитак, и да Вам изјавим овом приликом моје искрено аоштовање и пријатељство. Покојнику пак нека је лака црна земља и нека је вечан спомен међу нама! Ваш вазда искрени пошговалац Тодор СтеФ. Виловски. У Напуљу, 27. Авг. 1905. Веома поштовани господине! Жалосна вест из Карловаца о смрти Вашег дичног брата, мога негдашњег учитеља, јако ме је изненадила. Примите моје срдачно саучествовање и будите уверени да исто тако осећам као и Ви. Та и ја сам изгубио не само нријатеља, него и учитеља из старог времена. Мислим да је покојник једини и последњи од мојих нроФесора са Карловачке Гимназије. Са његовом смрћу се закључује један одсек и мога живота. Племенита душа његова отишла је Богу, а нама остаје само туга, али и успомена његова знатна имена. која ће живети докле :од Срнства буде. Нека му је лака црна земљица и вечна му памјат! С особитим поштовањем Ваш искрени Др. Јовон Чокор. проФесор бечког универзитета. \Уопбћо{еп, 31. VII. 1905. Високонречасни многоштовани Господине! Тек нре неколико дана стиже ми у ову настрану бању тужна вест о смрти Вашег брата, а мога одличног пријатеља и доброжељатеља, архимандрита Илариона, кога сам љубио и штовао као оца свога. Ломио сам се неколико дана, дал' да Вам пишем и изразим своје дубоко саучешће, или боље да прећутим те своје тужне осећаје, знајући из свога искуства, колико су такова пвсма банална и одвећ досадна онима на које су упућена, те да промаше обично циља, и у најбољем случају, кад долазе од искрена и дубоко потресена срца, само већма изазову тугу, место да је утишају или бар ублаже. Ппак сам се решио, да Вам пошљем ово неколико редака пријатељског саосећања, из обзира према обичају који много пута више важи него

нисани закони, и, дајући тако видљива и ако слаба обележја мојему неограниченом ноштовању према драгом иокојнику, у истн мах дајем израза да сам свестан тога, колко је то голем губитак за Вас, за велик број његових оданих нријатеља и аоштоватеља као и за цело Српство. Ето само толико сам имао рећи. Све остало рекли еу други, рећи ће историја, којој је он прокрчио пута међу Србима, и која ће светлим словима забележити његово име, као име неустрашива и неноколебљива аностола истине. То уверење најбоље је, а можда и једина утеха Вама као и свима нама, који с Вама заједно жалимо за покојником, али ипак кроз сузе кличемо: Слава Илариону Руварцу! Ваш искрени поштоватељ Урош Предић. Париз. Поштовани и драги ми Господине! Порази ме љута вест, коју сад чух од М. Веснића, о смрти мога предрагог и високоцењеног пријатеља, а Вашег одличног и доброг брата. Бог да му душу у рају насели, — после тешких мука и борбе у овом земаљском паклу! Он је свој род жарко љубио, и верно служио Богу и народу. Сномен му г вечит остао! Молим Вас да са свом одличном породицом нримите искрене изразе мог дубоког саучешћа у Вашој жалости, — у народној тешкој жалости: јер му се онакви синови ретко рађају. Тешити Вас не умем: јер и с&м себе не умем тешити при овако горком губитку таквог пријатеља, угледа и храбриоца. Тешимо се што смо га таког имали, и што ћемо га на Висинама опет наћи! Ваш искрени поштоватељ и одани нријатељ Иван Павловић. Београд. Сјају Фрушке горе, слави манастира Гргетега, јуначком гласнику историје, искреном браниоцу истине, мојему ненрежаљеном пријатељу Илариону Руварцу вечно захвалан, помен и блажени покој, жели Милан Милићевић Академик. Београд. Вест о смрти неумрлог на пољу науке, Вашег доброг брата г. Илариона, ожалостила је свако ерпско срце; јер је он био понос и дика > целоме Срисгву, а не само браћи својој.