Srpski sion

Б р . 2.

СРПСКИ

СИОН

Стг. 43.

свјашчени Господине нромотрите за ме како хоћју имати от вас милост за никслико ден за игуменство, нисем за ноповство слепу человјеку наш — (подерано, те је једна реч нечитка) и јако једен дан радим, други ден отлежил, веће молим, шчогод знате то чините от мене, аманет вам Божии, промотрите и за мое спа,сение, дасја не изгубим, душевна веруј ми Господине, како си ме год и заигуменио, увјек враждует на мене, и све сом покривал, и нисам нигдасе обтужил, како сами знате, а и за Пајсеа он је виновен бил, и сада за Јосифа, и зато он јест виновен, он му је книгу читал, ја нисом ни у руке увзјал, како ,је црочитал, рекал је та је добра и у руку натрак је дал, и на то ја сам вјеровал, и за то сам ја крив, и шчо сам опела имал, све сом у монастир потрошил кашто. И ја би к вашему преосвјашченству дошол, неимам и зашчо и кола најмити, ако ли ваше преосв.јашченство непомиловасте, небо високо, земља тверда јест, а немогу убијца себе бити, и понизно молим, ашче нехошчете ме номиловати са својом епархиом, а ви ми пошлите препоруку на кога ви хоћете епискона з вашим благоволением, да нас раставиш з новим намесником, зашто неможемо никако заједно бити, а, ако мени неверуеш, питајте тамо су пон Филимон и дјакон, нризовиге та их изпитајте. Тим остаем в монастире Ковиње понизни слуга ваш и ц.јелуем вашего преосвјашченство десницу. Јеромонах Георгие с. р. (Само је његов потпис) Года 1745. Мца 25. Октовриа. ■* * * Биће да је игуман Ђорђевић и проигу« ман Георгије, .једна личност, и да је ово друго писао какав Цинцар или Грк. Манастир Крушедол од 1754.—1774. год. (ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ ФРУШКОГОРСКИХ МАНАСТИРА). Прибрао: Сава Петковић, парох. [Добановци] (Наставак.) 6.) Јером. Симеон Дуди& родилсја у Голубинци,училсја книзи у моњКрушедолу, имјејет лет 40, оженилсја, мирскиј свјашченик бил.

Во дјаконство рукоположен Никанором енископом крушедолским во храмје св. Максима архиеп. сербскаго в Крушедоље ; во свјашченство паки тјем епископом в том храмје. Жил со женоју 13 љет, парохију содержавал 22 љета со сингелијеју, одовлже по повељенију их превосходителства пришел во монастир 1756. декембрн 26. и пострижен чрез јером. Никодима в тој ден. Блаженства, тајне знајет, и заповједи от частеј знајет. Духовник јего Исаија ковилски. Литургију служи, чреду держи. Книги имјејет: молитвослов, псалтир и требник. Одје.јаније же имјејет. Јешчо постељу имјејет, 2 јастука, 3 поњаве, леген, ибрик. Умро 24. јулија (нема ко.је године), исповједал своје согрјешеније Максиму јеромонаху и причастил сја свјатих таин христових и погребен бист во обшчем гробији. 7.) Јером. ЈЕвшимије НиколиЛ (Николајевић?) родилсја у Бачкој у селу Брестовцу, књиги училсја у Бановцз, оженилсја из касарни бановачкија, мирски св.јашченик бил, во дјаконство рукоположен пребсв. еп. Синесијем септембра 15-го 1751., на свјашченство рукоположен преосв. еп. Партенијем Павловићем у горњој цркви во храм.је св. Воведенија месеца марта 30. 1751. Жил со женоју 3 лета, парохију содержавал 5 лет, одовлже пришел в монастир лета 1756. месеца декембра 23. и постриглсја в монашескиј чин в тој ден чрез архимандрита Никифора здешњаго. Блаженства, таинотва, заповједи знајет; читати, нојати, писати умјејег. Книги имјејет псалтир, каноник, требник, алфавит. Постељу, 2 ћебета и ћшшм, два јастука, један леген и ибрик. Имјеет лет 26. Он се није дуго скрасио у овом манастиру. „Отшел" — читамо у 4. тачци „Гепорта" од 1. апр. 1760. — „у Турску без всјаке вике, како и писмо јего гласи послатое от него". Постриглсја во велики ангелски образ во свјатој гори атонској. 8.) Јером. Христофор , родилсја у Бачкој у Сентомашу, имјејет љет 44, училсја књиги у мон. Хопову, оженилсја. и мирски свешченик бил у Белегишу. Во дјакона рукоположен преосв. еп. Алексијем планисим во храм.је свјато апостолском в Карловцје лета 1739., такожде и на св.јашченство вишеписатим епископом в ман. Гергетегу во храмје св. Николаја, повељенијем блажењејшаго Патријарха