Srpski sion

Стр. 42.

СРПСКИ СИОН

Бр. 2.

епископа рукоположен, и рукоположение же, под пороком сушч и отлучением, и подозрением на себе пријати усудилсја јест. Которое противоправилеое и безместное, и весма грјешное јего во епископа поставление ми н.реосвјашченим Господам Братиам Архиереем по уставу за разсуждение представихом, и на то согласнија гласи, мњенија, и свјашченим правилам и каноническим правилам сходни суд от всјех православеих митрополии нагпеја архиереев писмено нријахом, и тјем, и тому ми такожде сообразно согласуем, јеже предпомјанутаго Прокопија, јако не дверми но инудје вшедшаго, и противоправилно и безаконе чин архиерејтсва восхитити дерзнувшаго, не токмо за епископа не признавати, но и за изверга имјети, и по гласу свјашчених правил в цјелој Митрополии сеја цес. крал. держави, не токмо архиерејскаго, но просто свјакаго пресвитерскаго свјашченодјејствија, званија и имене, и клеру нашему причастија чужда, и лишена огласити. Сего ради всјем вам предименоватим, со сим јего Прокопија Поповића за таковаго, и во епископствје конечно не иризнаваемаго, но паче и всјакаго свјашченическаго и клирическаго званија и дјејствија чужда и лишена и праздна, па тој конец оглашуем, да ашче гдје в кого епархију, или тоја епархии церков, монастир, варош, мјесто и село, он Прокопиј пришел би, ви свјашчени јему никаковаго еписконскаго или свјашченическаго званија, и свјашченодјејствија недпиустите : ви же мирски от него, јако правилно всего свјашченод.јејствија обнаженаго, никакова таин нричастија, молитве, или благословенија примати бљудитесја, да и ви каноническое наказание со отлученим приобшчајушчаго не еасљедите. Јешче же и на том онасно бљудите, ашче би он гдје либо какова смушченија в народје, или раздор, или ино о нем, јако в чужих странах долго бившем онамо сан епископства пријавшем, и при иоставлении своем присјагу невједомо кому положившем, сумнителнаја и подозрителнаја дјејал, старјешинам вашим абие јављајте.

Ми же вас покрову Божиеју вручајушче, молитву и благословение наше иосилаем. Дано у Бечу 23. Октоврија 1758. года. М. П. Павел Ненадовић с. р.

Два писма ковинеког игумана-проигумана. Д. Р. (Свршетак.) II. Преосвјашчењејши и словесњејши Г. Г. нам же отец и благодјетел ргдуемсја о вашему доброму здравију чути и разумјети. Понизним малим писанием ко вам ја бивши прежде игумен ковинскаго монастира Георгие вторим писанием принужцен бих писати к вашему преосвјашченству, како сам ио вашеј архиерејској власти небити за више игуменом, понизно се молим Господине мој немогу овде веће от поношенија не такмо от наших но и от других јазиков не могу у варош изити, таки ме питају мадјере (Мађари), а сада ниси ти веће вереш поп, и јако нисем у младост мајмун био, сада цјелоје, сем, а отац Василие доволно што је хтјел, то је совершил, преко зими ишол по Греци, и добил четирдесјат и иет форинти, от того дал ми је двадесјат и четири форинти, а како сте му писали књегу, таки је от мене на тракт узел, а остало на мени длуг тридесјат и седем форинти, и свем јето ваљало платити, а за друго узел ми је све, веће ми не ваља више. На послед што мало има кокошки, и то тлуче з дјаки своими, и она кора с лудом гардином изедесја, а наипаче започетек сви башкалук чинити, башти копати, сиати, а мене хоће под ноги да метне, младе ноге под стари труп, да му носим, а он да рои кошнице свое, захтева да му попуем и неделшчине да держим, и када не могу онда на силу, у целију баца кључ, ешче цедуљу пише, прети, а он дрвом сам з моим дјаком те пруће васдан севал, јако ваше свидетвлство иитате јесмо ли шчо жита испросили, јесем сам ишол по свих селих и донесол сам педесјат и једен џак и иол о свом трошку, и јпшче дванаст фор., и то дал како кои дан верло ми очи издају, и главом болезнуем от несвестице, а неверујуми: јако хотјеш, јако нећеш ваља да можеш, веће вас молим ирео-