Srpski sion

Б р. 2

СРПСКИ сион

С *р. 41.

од дана рукоположења ми, иа све до сада. Хвала Му и на данашњем изразу његова благовољења, којим ме је, рукопроизведавши ме за протојереја, одликовао ретким и високим дрквеним одликовањем.. Хвала и впреч. г. Велимиру Недељковићу, окружном протопрезвитеру будимском, који ме је вазда у љубави сабрата предусретао и мене у служби ми свакад пријазно упућивао и потпомагао. Хвала и васколиком свештенству овога краја, што имађах у њима у Христу драгу браћу и верне нријатеље. Хвала, од свег срца хвала и вама, мили моји Пештанци, на свему и свачему, што ми добра учинисте. Хвала теби, верна и драга моја паство, којој ти ја за мало служах, ал која си ми за срце прирасла за сва времена. — Ја, ето, нећу више ходити међу вама као пастир међу паством својом. Нећу се више поносити новим одеждама, набављеаим за мога доба. Нећу се више дичити новим, дивотним и драгоценим индитијама на часној Трапези, даровањима мојих добрих ђака. Ниги ћу, нанојен поносним одушевљајем, ступати више у овај блистави свети храм, који овде крај тиха Дунава већ двеста година стоји као поуздаван прсобран на изици милога нам србовања, сведочећи у овим крајевима о слави светога Православља и Сј бињској збиљи дедова нам дичних! Ја вас дакле, мили моји, ево последњи цут благосиљам као духовни вам старешина, као парох ваш. Али у духу бићу увек с вами и молићу се свакад Богу за даљи процват ове угледне опћине. Па молите се и ви Богу за мене и задржите ме у пријатној успомени. А живимо и делајмо сви скуиа тако, да, кад једном сви одемо одавде, са земље варљиве, а ми да се удостојимо Божје милости, па да у небесним дворима, примимо за вечна времена награду од Госнода нашег Исуса Христа. Амин. Др. Владимир Димитријевић.

Прокопије Поповић. Д. Р. Прокопије ПоиовиИ, мирски свештеник, а за тим архимандрит ораховички (произвео га за архимандрита у Пакрацу 24. Фебруара 1751. пакрачки владика СоФроније

Јовановић), пошто је због својих преступа одлучен био од службе и чинодјејствија; тумарајући по свету, доспе и у Црну гору, где га митрополит-владика црногорски Сава Петровић посвети за енископа. 0 томе Прокопију Поповићу, упутио је из Беча 28. Октобра 1758. митрополит Павао Ненадовић следећи циркулар. Павел Ненадовић — — — Благоговјејњејшему началному протопресвитеру Карловачкому кир ЈеФтимију*, преподобним монастиреј настојателем и братствам, благоговјејњејшим протопопом, свјашчеником и всему притчу церковному, благоплеменитородним госнодам воинственим, јако и помјестним всјакаго званија и достоинства лицам и всјем обшче нашего Благочестија православним Христиапом, в Богоспасаемој епархији нашој сремској, благодат и милост от Бога. Прокопиј бивши мирски поп, в Славонии рожден и воспитан, и толико љет проведиј в цесаро-краљевској державје сеј, таже от почившаго Пакрачкаго архијереја Г. СоФрониа Јоановића во архимандрита произведени, и при том же епископје в службје биввј, в каквом пороцје и безакопии от тогожде архијереја, под покривалом посјешченија свјатих мјест под отлучением отправлен бил, и тако во там^ошних крајах, тако свјашченим, јако и мирским познато и разглашено јест, без нашего шир шаго о том напоминанија. Сеј исти Прокопиј Поповић в сих днех в царствујушчем градје здје показалсја Бечу, и мње писмено извјестил, како он изван держави сеја цес. кр. в чужих провинциах странствовал, таже и во Чернују Гору отходил, и ондје без всјакаго вниманија свјашчених законов, канонов, и устава свјатија восточнија Јерусалимскија нашеја матере цркве, и необзиралсја на поданичество сеја всевисочајшија цесаро-крал. держави, ниже поминаја јако он Митрополни нашеја в сеј державје сушчија клирик јесг, в чужих странах, т. ј. в Черној Горје ондешним архиереом Савом Петровићем во * Радосављевићу, когје митр. Ненадовић, кад би куд на дуже времена ишао, постављао за свога ваступника. Уред.