Srpski sion

С тр . 148.

племенито и корисно; онда ће нам јасно бити, зашто учени доктор војује, да се хигијени носвети особита пажња у школи. Школа треба да води борбу против туберкулозе, пијанства и других болеста. Она је и лечнику и свештенику и учитељу најзгодније место за ширење игијенскИх принципа за народ. Пошто се ове 1906. г. најсзбиљније надамо промени школског закона за кумуналне школе у Хрватској и Славонији; то би нам жива жеља била, да се место многих некорисних или мање корисних штива у читанкама унесу штива са описима заразних и других болести, разуме се писана језиком дечјим. лако разумљивим. Радовали бисмо се кад би и наше највише автономне школске власти прихватиле овај предлог, те у свим вероиспо ведним школама, како у основним, тако и у средњим школама: гимназијама, вишим девојачким школама, препарандијама, па и у нашем највишем заводу — Бого словији, посветиле особиту пажњу народној игијени, која би у њима добила озбиљне заточнике, и пијонире народног здравља, знајући, да само онај народ, који је умно и телесно здрав, има будућности. А Др. Сави Мирковићу желимо, да што пре дочека ову своју замисао и остварену.*

манастиреким рачунима и еувишцима. Д. Р. Не само од „Привременог упуства за адмиаинистрадију рачуноводотва и рачуноиолагаа>а манастира", шго га је саборски одбор на основу одредбе аиелаторијалне од 1856. издао 1875.|6. год.; него и много нре тога, погрешно се ираве и воде рачуни манастирски. Погрешно се пак воде с тога, што се бдагајничка иримања уводи као чист приход. А то је са свим погрешно. Друго је благајничко примање, а друго је прави приход. * Не би згорег било, да и наши подитични листови у место нротеривања и којекаквих бесмиелених чланака, и дописа, доносе у сваком броју по нешто из игијене и других наука. Уред.

Ја могу имаги благајничког нримања само 100 К, а правог прихода 1000 К. Имам н. пр. виноград и роди ми у њему 25 хкт. зина. Да то све вино продам по 40 К хектолитар, добио бих за њега 1000 К. Но, ја сам нродао само 2 - 50 хкг. и добио сам 100 К. По томе, не бих могао казати имам нрихода од вивограда само 100 К, него 1000 К. Продао сам само 2'50 хкт., а остало ми је у подруму 22 50 хкт. по 40 К, чини 900 К. А да не продам ништа, него да све добијено вино оставим, не бвх сам могао рећи да немам од виеограда никаквог нрихода, пошто имам у виау 10 >0 К. Тако исто стоји и са рачунима манастирским, односно њиховим приходима 110 досадашњем вођењу њиховом. Може један мањ стир имати прихода годишњег 50000 К, а примања благајничког само 30.000 К, и кад исти има издатака 29000 К, не може се казати, да он има само 1000 К сувишка — чистог прихода. И кад се такав износи чист приход, наравно да је лако правити разне вичеве и унравитељ се његов сумњичити као лопов, као што се код нас чини, него је исти имао сувишка 21000 К. А тај се сувишак може састојати у непродатој храаи, у неплаћеној аренди, у непродатим дрвима и т. д., и да се све то на крају године продало и у новац иретворило, и дуг утерао, изишао би сувишак 21000 К, а не само 1000 К. У приход се има урачунати све оно, што манастир једне године добије или треба да добије. Н. нр. добио је жита, јечма, зоби, кукуруза, вике, проје, грашка, иасуља, кромнира у вредности 30000 К, но, он није све то нродао и унпвчио, него је само 10000 К уновчио, остало је остало у магазину, а за аренду је имао добити 1000 К, а он је добио само 200 К, о«тало је остало на дугу. У манастироки нриход не може се узети све опо што се добије за продату храну или аренду, иошто од продате храна и добмјене вренде има хране од прошле године, односно старог дуга. У расход пак има се не само узети