Srpski sion

Б р . 5.

(ЈРПСКИ смон

Си>. 149.

издат новац, него и све оно, гато се у кући нотроши, односно изда млађима као депутат, погоре, поједе и поније, посеје итд. Манастир н. пр. има 5 бироша и плаћа им укупно у новцу 1000 К. годишње, а уз то им даје у депутату, — у храни, др вима, вину и т. д. — 1400 К, и тако не ће се моћи рећи, да он плаћа поменутим бирошима само 1000 К, него 2400 К. И кад се у приход стави све оно, што манастПр добије и треба да добије у једној години, а у расход све оно гато изда и потроши, а не само новрц тек онда кад се расход од прихода одбије, излази прави чист приход односно сувишак. У стање нак манастирско, има се ставити све што манастир на крају једне године има у непродато! храни, пићу, дрвима, на дугу, ил што је дужан и т. д. и кад се то годишње стање сравни са прогалогодигањим, види се у колико је веће. И то умножење стања мора износити онолико исто, за колико те сувигаак од прихода већи од расхода. У томе се огледа и види прави сувигаак, а подједно и исправност рачуна. Да се до овога дође, морг? се у благајнички дневник заводити све оно, гато се нрими новца и гато се изда. У другу књигу има се заводити све оно гато манастир има за гато д» прими и гато је добио, и да се то може тачно водити, мора се за сваку рубрику одредити известан број листова, те нчзначи се од чега се гато-гата прими и нагато ти издаје. Н. пр. за рубрику: земља , ставиће на месту код жита, добијено на оволико и оволико ланаца оволико мтц., мтц. по оволико, зоби толико и толико и по то, а тако исто и код других производа Где је и на гато је од тога гато-гата издато или продато, а колико је заостало, то ће се видити у дотичним рубрикама. Н. нр. добијено је 1000 мтц. жита, од тога је продато 500 мтц. и добијена је свота увеаена у благајничком дневнику, 50 мтц. посејано је и то дође у рубрику земља, поједено у кући 40 мтц. и то дође у рубрику кућа-кујна, 60 мтц. издато де путат млађима, и то дође у рубрику млађи,

а заостелих 850 мтц. дође у стање 31. Децембра те и те године. У издавање пак има се уводити не само гато се изда у готовом, него и у храни и другим виктуалијама, па и гато се поједе у кући, И кад се тако рачупи воде, а осим тога и гата је шта остало — стање —, а тако исто и шта је прошле године на крају заостало; мора изићи рачун чист, и на Филир сазнати прави сувишак аио га је било. односно стање дуга. Да се види погрешност досадашњег вођеља мавастирских рачуна, навешћемо за пример манастир Гргетег. По рачунима имао је ман. Гргетег на крају 1905. сувишка само 5422 К 40 ф коју је своту унео у Фондове. По њима је имао нрихода у 1905 г. 77.280 К 77 ф . а расхода 71 858 К 87 ф. Но, то не стоји. А не стоји с тога, гато је на крају 1905. заостало у вину 188 хкт., ракије 87, жита 1019 мтц.. јечма 131. зоби 382, кукуруза 1027, граорице 67, грашка 28, сена и вике 170 возова, сламе 100, волова за орање 65 пољске марве 63, свиња 91, оваца 145. коња 15, цигада 7050 комада, црепа 61.600. И да се од те своте продало онолико, колико се могло продати, заиста би сувишак много већи изгледао, а да се није нродало онолико од хране колико се продало, него да се оставило, могао је назови приход још много мањи изићи, па и никакав, у ком би се случају могло „народу" довикпути, како богати Гргегег пије већи сувишак иоказао од 100 — 200 К, и то поред свег тога, што Гргетег има, у државним обвезницама и новчаним заводима улога и аа лугу у износу од 76.750 К 64 Филира. У рачунима н. пр. износи приход од земље и аренде 52 611 К, т. ј. толико је примљено и то већином за продату храну заосталу од 1904. и само нешто од 1905. ношто је од те године већином остала непродата у магазину, дочим је приход од земље и аренде те године по нанред нагаем излагању износио 101.012 К. Из овог се дакле јасно види, да досадагањи начии вођења рачуна манастирских