Srpski sion

С тгр . 248.

СРПСКИ сион

Вт. 9

Капернаума, неку миљу удаљен од горе Таворске, и већина тумача држи да је име добио од самог тог свог умиљатог положаја, према горњој јеврејској именици „нецер", цвет. 7 А што се Јосиф и Марија, вративши се, по налогу анђеоском, после смрти Иродове из Египта у земљу Израмљеву, не хтедоше с Дететом настанити у Јудеји, где после оца свога седе на престо сурови Архелај, већ дођоше у Галилеју, где владаше брат му Ирод Антипа, па се ту настанише у Назарету — у томе Јеванђелист Матеј види дословно извршење горњег месијанског пророштва Исаијина, говорећи, да се то с тога тако догодило, да би се Исус Христос назвао Назарећанином: 0x1 №а^шраТод хХт]9"1/јагха1, Ндзшрси нл ^ чјтса (2, 23), те да би дакле и самим тим називом својим непобитно доказао своје Месијанство. Спаситеља нашег и Господа међутим у опће, чим је ступио са својом небесном науком на јавност, поче народ — то лежи у самој природи ствари — махом називати по оној области, одакле је Он међу њега зашао. Називају Га дакле Талилејцем (Мат. 26, 69), Назорејем , Ндзи>р<и, Ма^шраТод (Мат. 2, 23; 26, 71; Јов. 18, 5. 7; Дела, 2, 22; 3, 6; 4, 10; 6, 14; 22, 8), или Назарјанином, Назарлнинх (Марко, 1, 24; 14, 67; 16, 6; Лука 4, 34; 18, 37) — према томе, еда ли се у изговору сљедовало сиријском или халдејском наречју, и на коју разлику св. Јеванђелисте свугди обраћају нарочиту пажњу. Тако је дакле назив Ш^мраТос; употребљен свугде у оним случајевима, где се они, који га изговарају, обраћају Јудејцима, или су они сами Јудејци (упор. Мат. 2, 23; 26, 71; Марко 10, 47; Лк. 18, 37; Јован 18, 5. 7; 19, 19), а назив Ш^артјубс; узет је свугди у оним случајевима, када се они, који га изговарају, обраћају Галилејцима, или су и сами Галилејци (упор Мк. 1 Тако бл. Јероним: Шшча а<Ј ШиагеЉ, е1 јих4а т1егрге1аИопет погтшз ејив, Логега ух<1ећ1ти8 ОаН1аеае. — Ср. Вг. Аи^. В 18 р 1 п Егк1агип§ (Ј. Еуап^. п. Ма4Шаив, Мипв1ег 1864, стр. 80—88.

1, 24; 14, 67; 16, 6; Лк. 4, 34). Савремени дакле Галилејци зваше Христа ^ару^бд, Наздрднин*, а Јудејци Ха^шраТод, Наз^реи; што је Вук Караџић, и једно и друго, превео са Назарећанин. Под тим дакле називима, а особито под првим (Назореј), што га је и сам ! Господ себи придао (Дела 22, 8), славише Га као чудотворца (Лк. 18, 37), извикаше Га за цара јудејског (Јов. 19, 19), проповедаху Га, по пророштву (Мат. 2, 23), као Исуса, Спаситеља света (Дела, 2, 22; 6, 14; 22 ( 8; 26, 9).* (Продужиће се.)

Резолуција царице Марије Терезије митрополиту Вићентију Јовановићу Видаку, у којој се понављају пређашње резолуције, да се он не сме сматрати и држати за главу народну, и о конзисторијама. Д- РМарија Терезија — — Пречестњејши, вјерни Нам Благољубезни! По учиненом возвании на прежднија височајшија резолуции в тоејждо вешчи на вјерности вашеја в досгоинствје Архиецископском бившија Предцесари изданија под 20. Окт. 1750. и 29. Јунија 1753. Павлу иногда Ненадович равно Архиеиископу Греческаго закона неунитов с објавлением тјажкаго иегодованија Нашего, и под угрожением жесгокаго наказанија запрешчено бист, јеже недерзати титло глави народнија јако височајшеј власти Нашеј убиточное никоимже образом себје присвојати, ниже јако верховњојши народа илирическаго в церковних точију цредстател в дјела свјетскаја тогожде народа вмјешати се, но своего закона људи ради дјел свјетских к иридержашчим надлежателсгвам мирскиил унутсгвовати до вјест. Љетаже 1751. предпомјанутому митроиолиту Ненадовичу средством того времене илирическија Хофдепутации презеса графа от Еоловраг објавиги сотворихом, јако да в иредјелех данија јему јурисдикции церковнија дер8 Ивана Тројицкога расправа у „Сри. Сиону" за год. 1892. бр. 27, 28 и 30 : Постанак и вначење у Евангелијама и књизи Дела А.постолека к имену Господа Исуса Христа додчтог навава „Нази^Н" и „Н<зар<»нннх," с руског превео Глигорије Николић.