Srpski sion

вр . 9.

СРПСКМ сион

С». 229

да сада и не таје баш тако јако. Крштење бива у реци каквој, или ако нема реке у близини, може се свршити и у каквом великом бурету. само мора бити „у слободи". Буре мора бити новелико, да се онај, који се крсти. може загњурити добро, да му вода преко 1лаве оређе. Крсти се у дољњим хаљинама. Мушки скину кошуљу, те у гаћама загазе у воду, а женске у кошуљама. Када изађу из воде, така се пресвлаче и враћају у < купшгину. Док се „тајаа крштења" обављала, дотле су ови немо ћутали. Стзрешина је положио руку на главу онога који се крсти и трипут загњурио га под воду, изговарајући речи: „крштава се н. н. у име Оца, Сина и св. Духа. Амин." После крштења долази се у скупштину, где отночињу појање са несмом 9. из „ХарФе Сиоиске": Мир и радост. 1. Слава Богу у висини! У даљини у близини, Њег'ва влада љубав, моћ; Њему хвала дан и ноћ ! Њему хвала дан и ноћ! Алилуја ! Алилуја ! 2. Мир и радост сад на земљи ! Њег'во стадо нек с' весели ; Сав род стада нека сад Творцу своме поје рад: Алилуја ! Алилуја! 3. Појте, појте рода синци, Његови сте ви љубимци; Кличите у један глас: Богу слава, Богу част! Алилуја! Алилуја ! Даље оледују појања бр. 41., 42., 70., 162, 187. из „Харфе Сионске", клечања, молитве с поукама, које сваки „апостол" говори онако, „како му Дух Свети даје". Непосредно после крштења, само не тога дана, долази „тајна причешћа", која се уз појање песама из „ХарФе Сионске" бр. 128,, 184 , 185, 195. и других још песама обавља. Између појања долазе про поведи и молитве. Новокрштени том се ириликом први пут са браћом и сестрама причешћује: хдебом и вином. Добива сваки

верни парченце хлеба (од пршшке величине толике, као наша ааФора) и сркне сваки по мало вина из опће чаше. Даље појединости односно ове „тајне" нисам могао дознати. У опће од самих назарена тешко је што дознати, јер они то јако таје. Ни муж жени, ни жена мужу неће нипошто рећи што, ако нису обоје „верни". Назаренски „апостоли" уче своје следбенике овако: „Пази! не одаји се ни ономе — или оно.ј — с киме — с којом — лежеш; неће те покрити, него открити". Чудновато је, да се при крштењу ни мало не обзиру на зиму. Баш када је најјача зима, тада оки обично крсте. Један пропали назарен рече ми: „ја сам ишао под лед и загњуривао се, а тај лед имали су посла док су сикирама нровалили и одушку начинили." По себи се разуме, да таки ноступак врло често имаде својих кобних последица, Баш се и овде у Надаљу догодило, да се после такога крштења наскоро 2—3 назаренке разболеле и умрле. Од самих назарена нисам чуо, али сам читао, да брак не сматрају за тајну. 0 појединостима њихова верског обреда нисам могао докучити много. Оно шго сам дознао, то се више односи на поступак пре склапања брака. Жених, ако му се доиала која девојка или удоваца те је намеран да је узме за жену, саопћи то старешанама назаренским, који се тада у своме кругу посаветују о томе, да ли би то прикладна прилика била, те ако нађу, да одговарају захтевима који се но њиховим назорима о браку траже, тада тек посредством једне проводаџике, која мора бити такођер из круга верујућих, саопће девотца, да је тај и тај момак нроси, Обично се такоме скупштинском решењу удаваче и покоравају. По себи се разуме, да бива и противно, да девојка нећс нипошто тога ђувегију којега јој намећу, и тада бива и повуци и нотегни, сви се ту сада уплећу и звани и незвани, те -дко никакав савет не номогне, силом наравно да немогу, тада долази епитимија, коју мора издржати. Родитељима слабо дају учешћа у тој ствари; са њима се тек материјална страна тога нитања расправља. По себи се разуме, да материјализам игра