Srpski sion

Б р . 10.

СРПСКИ сион

С тр . 283.

ИМ0ВН0 СТАЊЕ г епарх. фонда" срп. прав. епархије темишвареке за г. 1905.

ПОТРАЖИВАЊА

У и з н о с у

кр

IIОТ.

Д У Г 0 в и

у и з но су

кр. | пот.

Дана 31. децембра 1905.гототовина у благајниди . . . Вредносни папири и улози новчаних завода Зајмови (главница) . . . Камате на дуг Заостаци на прирезу . . Предујмови од плаћа . . „ путни . . . Потраживања прописана на терет других благајница . Трошкови извиђаја . . . Накнаде од појединих општина Потраживања од залишних се сија Потраживања од обећаних да рова

924 76381 31204 4417 10809 636 388 557 696 36 469 126

126649

24 89 52 98 68 68 02 60 92 52 94

Претплата за годину 1906. Право стање дана 31. децембра 1905.

4 126645

99

126649

99

99

Упоређење овогодишњег имовног стања са стањем у прошлој години: Године 1904. било је имовно стање 119.668-11 Концем 1905. износи 126.649 99 Према томе епархијски се фонд умножио у години 1905. са 6.98Г88 У Темишвару дне 31. децембра 1905. За књиговодство: Лукијан Бранковић, с. р. еп. ревизор.

За благајницу: Др. Георгије Зубковић с. р. конз. бележник.

ЛИСТАК. В е с т и. Св. Архијерејски Синод вавршио је евоје седнице и Високонреосвештена г. г. Еиискони разишли су се у своје резиденције. У своје време донећемо рад његов у колико је за јавност. Испити бсгословски у карловачкој богословији започети су прошле недеље. Румунско мн.ен.е о пресуди краљ. Курије. Румунске арадске политичне новине „Трибина" и црквено школски „Бисерика си школа" доносе у погледу познате пресуде кр. Курије у ствари подигнуте парнице због банатских српских манастира

Бездина, Св. Ђурђа и Месића ову занимљиву белешку: Дана 19. априла кр. Курија из Будимпеште донела је одлуку ради парнице између митрополије грчко источне и патријаршије српске, због она три манастира које Румуни од Срба потражују т. ј. Вездин, св. Ђурађ и Месић^ задужбине на земљишту румунском (?!) Курија је решила, да парницу треба покренути на земљишту где се манастири налазе(?!) До сада се зна, после деобе које је Његово Величанство наредпло, парнице ове врсте решавао је делегирани суд из Будимпеште. Овај је недавно и краљ. Табла за надлежан прогласила. Вредност оних 27 манастира по инвентару износи 10.162.676. К. Између љих, патријаршија дала