Srpski sion

(Јтр. 302.

1728. келие от востока созидате. 1 1749. келие от полудне с горне стране изидате. 1750. горни конг и торон иочет аидатиеја. 2 1761. шчала созидата, 5 клофгери шириноју со зидом. 1763. Качара созидата 6 клофгери шириноју, 26 долготоју. 1768. темпло у деркви справлено. 1770. трапезарија, изидата. 1774. преирата у церкви пробиена.-' 1774. келие от полудне с долне стране созидате. 1776. темпло моловаго. 1786. ракижиница созидата.

Записник еиископске конференције држане у тштријпршеској резиденцији у Карловцима 24. Аирила (6. Маја) и сљед. дана год. 1875. д. Р. (Свршетак.) Као што се из 3. тачке епискоаске кон<г>еренције види, усвојила је она једногласно предлог епископа будимског Арсенија Стојковића о уређењу црквених власти у митрополији карловачкој, за основу расираве. Ми га овде у целости доносимо, заједно са учињеним изменама и допунама од стране енискоиске конФеренције. Исти је предло? епискона Стојковића, значајан и с тога, што је и њиме Стојковић показао, да он није био онакав слободњак, за каквог су га наши народњаци држали, што је ноказао да није и на сабору народном 1865. године, и да је он постао 1870. год. патријархом, као што је могао и требао да је било ијоле памети и родољубља код наших народљака; не би сабор донео онакво устројство саборско 1870., нити онакво уређење енархије. А подједним и не би све оно наступило, што је наступило. Исти предлог Стојковићев п.жазује јога и то, како је проблематично народно хваљење или грдње појединих људи за време њиховог живота, 1 Трошком НшшФора СтеФановића, потоњега владике пакрачког. Уред. а Трошком Софронија Јовановића, потоњег владике пакрачког. Уред.

Бр. 11.

и народ бадава не вели: мртвом се курјаку мери рен. Наш је народ — бар народна странка држала Стојковића за најслобоумнијег владику, због чега га је у своје време онако и уздизала и славила и шиљала му иоверенице. А из овог се нредлога његовог види, какав је он у истини био слободњак, а друкчији није као владика ни могао бити. Што се пак 1870. и 1872. показивао као слободњак, то је чинио с тога, што је видео, какво је време, те да постане Арсеније V. морао се претварати, што су му сви истинити синови православне цркве и родољуби и тада замерили, а што ће му историја још већма замерити, јер тадашњи савременици његови нису могли ни наслутити, да ће онакве носледице наступити од епархијског уређења од 1870. год., које су наступиле и које трају и дан данас. Иоменути Стојковићев иредлог гласи : Предло г за устројство црквених Ћ и школских власти" иравославне цркве у опсегу иатријаршије сриске.* Број 1. — На основу св. иисма и правила св. сабора сва црквена власт усредоточена је у енископству, коме по томе врховна управа цркве иринадлежи. Број 2. — На челу управе православне цркве у монархији аустро угарској, а области патријаршије српске, стоји натријарх ерпски, архиепископ карловачки и митроаолит, коме су подвластни дијецезални епискоии: Бачки, Будимски, Вршачки, Карлштатски 7 Пакрачки и Темишварски. Број 3. — Патријарх упражњава власт и унраву црквену, уколико предмети не би принадлежали искључивој власти његовој, у највишем степену носредством Синода. Број 4. — Синоду је пред једник сам свагдашњи патријарх, или кога он само у неоиходно нужним случајевима од епископа постави, а чланови су му сви дијецезални епископи. Број 5. — Синод дрлш се редовно сваке године једанпут између нразника васкресенија и сошесгвија, а по околностима и више нута преко године, а сазива га патријарх. За време упражњене митроиолитско-патријарашке столице Синод се држати не може. * У вагради наведено, није од Оинода усвојено. Измењеио навешћемо под знаком

СРПСКИ оион