Srpski sion

ђге.

СРПСКЖ смон

В р. 12.

Крјеакое обаче уловапие имјеем что великија Росии Государ непозволити иашеј православној обители пропасти, непозволит православному здјешнему Народу душев вија сеја утјехи лишитисја, паче же богатија шчедроти своеја, которија не тољко на востокје, но и на западје превозноситсја, и от нас једиповјерних и једноплемених неутаит. Дља того припадаем к свјатјејшему Синоду и унилно прос-им, что би нокорњејшее сие наше прошение на благое истиним благочестием и православеоју вјероју преисполненое сердце Јего величества возложити, и у тогоже великоможнаго Государја и Самодержца всјех Росиапов Николаа скорија помошчи свјатој обители нашеј милостивјејше исходатајствовати благоизволпл, тјем бо одпим ередствием возможем ју из чељустој вјечнија пронасти исторгпути, и православпи наш Народ от малодушија сохранити. В великој Реметје дне 7. Декемвриа 1845. Свјатјејшаго Синода бџгомолец и игумен Јоан с. р. с братсвом. На ова је прошенија упутило министарство спољашњих послова, бечком руском посланству следећи донвс: Минисгарство иностраних Дјел. Департамент внутрених сношениј. Огдјеление I. Стол 2. Октобрја 24. дња 1846. г. Н. 9172. Мило^тиви Государ ГраФ Павел Ивановић! Присланија нри отношении Вашего Сијателства од 9. (21.) Јуља нод Н. 422. просба игумена обители „Великија Ремети" на имја свјатјејшаго Синода, нрошение его на Височајшее имја и упоминаемаја в оном копија с грамати Императора Пегра Великаго били нреправождени, дља надлежашчаго по оним расаоложенијам, к Обер Прокурору Сватјејшаго Синода. Ниње Г. Генерал Адјутант ГраФ Кратасов сообшчает мње, что свјатјејши Сивод по разсмотрении означених бумаг, нашел нужним имјет допонителное свједјение, сушчествует ли в настојашчее времја в Сер-

бии показани в Палестинском штатје Архангело-Михајловскиј монастир, и если несушчествует, то не соединен ли они с Реметским монасгирем. Покорњејше нросја Вас милостиви Государ, доставит мње означеное свједение, возобновљају увјерение в совершеном моем почтении и нреданости. ГраФ Несељроде с. р. Кад је ово решење достављено управи ман. В. Ремете, тада је унрава одговорила св. Синоду следеће, који је одговор такође написао Никанор Грујић. Свјатјеши Правителсгвујушчи Синоде! Из копии милостивага писанија Министарства иностраних Дјел от 24. Окт 1846. љета N. 9.172. видјели Ми, чго просба наша под 7. Дек. 1845. љета на Јего величество великоможњејшаго Императора всеја Росии вашим междутјем упокоившимсја игуменом Јоаном поднесенаја воистину благоутробно пријата јест, и что тољко изјасненију тојаже взискуетсја допонителње свједједние ешче сеја јединија окрестности: сушчесгвует ли сирјеч в настојашчее времја во Сербии Архангело Михаиловски монастир, и јест ли несушчествует, го несоедињен ли ониј с нашим монастирем. В сљед сего милостиваго требованија, сљедујушчее Свјатјејшему Синоду сверху означени окрестноЈти подносим изјаснение. Јакоже из приданаго благоутробној Грамотје уже под 7. Дек. 1845. во копии сообшченој условнаго, между нами и братиеју мон. Раковици 1789. года сотворенаго, и от обоју стран соутвержденаго нисанија видјеги јест, мон. Раковица номјанутаго года немогиј вражиим бранем одољети вес разорен и пуст сталсја, поелику братија тогоже монастирја вземше со собоју частици от свјатих мошчеј, утвари церковнија и одјејанија и инија, тако решчи свјатују обител состављајушчија и велми трудње собоју снасенија вешчи между которими и словутују благоутробнују Грамату, переселилисја к нам и с нами соединилисја, болше никогда нераспрјагаеми, м јн . Раковица нашествием врагов разореној и опустошеној оставшеј.