Srpski sion

јСгр.јј400

СРПСКИ сжон

в*. 14.

је, те мери у промеру 43 : 89 тт. Емблем му је вешто израђен грб тадање далматинске еиархије. Грб је подељен у два исправљена овалпа поља, која су у диу завршена у облику полумесеца. У десном пољу је грб Далмације : 3 крунисане главе, у левом је лик св. Николе у архијерејском опнату, с митром на глави, са архијерејском налицом у десници и еванђељем у левици — руци. Изнад оба ноља је анђеоска глава међу крилима и са ауреолом, а новрх ње је круна са крстом на врху, која ноља поклана. Изме^у оба поља виси повећи крст са 4 крака. Иза иоља укр штена је архијерејска палица и крст са 6 кракова. Свако поље ностранце држи но један анђео са крилима и главом обрнутом напоље. Ти анђеоски ликови изображени су само до појаса. Емблем није заокружен ивицом, него се одмах око њега налази овај, ситним. доста лепим и читљивим минејским сл Јвима, исечени натпис: в. м. п^акослакши ешскоик дал/иатшск1 истрик! ко> кокоторски кенед1кх крал^ккт. који је оивичен нодебелом цртом. Зачудио сам се, кад сам овај печат нашао у Раваници, а питао сам: откуда он ту? Одговорено ми је од стране игумана Јосифн , да он има читаву своју историју. Њега је после несретног поунијаћења владике Краљевића донео овамо неки калуђер из Далмације, који се звао Ннканор Кнежевић, који је хтео да убије Краљевића, што је иреврнуо вером и постао унијатом, и који је око 1822—23. године био и старешином манастира Раванице. II. Печати у манастиру Манаоији. а.) иечат ман. Маиасаје. Печат је од туча, сасвим округао и без дршка. Озго има ушицу за вешање. Емблем је: св. Тројица старозаветна. Свако лице изображено је у облику анђела с крилима и свако држи по I крст са дугачким држаљеу. Седе за иуним сголом. Ликови су доста чисто и уметнички израђени. Слика је уоквирена правилном кружном цртом. Између те црте и црте на ивици печата налази се следећи старом србуљском буквицом израђен натпис. који гласи : -Ј- саи печат: лкнасти^а : жанлсие ра<и ста трца.

Година није забиљежена, по и безто>а сме се слободно сматрати. да је ово печат ман. Манасије баш од постања му. Права, да то верујемо, дају нам колко сама слова у натпису толико више слика старозаветие св. Тројице, сликање чије спада у давну црошлост. А манастир више и не&а својих печата сем овога, (Тешко. Уред.) б) Печат манастира Дечана. Облика је округлог, у промеру има 44 тт. Од туча је. На њему је изображена слика новозаветне св. Тројице. На облацима седи: Бог Огац. с десном руком благосиљајући а левом држећи скиптар, Бог Син с крстом у десној руци. Над њима лебди Дух свети у виду голубијем и зраке светлоети Своје баца на све стране. Исус има обичну ауреолу око главе са познатим натиисом у њој о, 6, н; али чудна је светлост, што ју има Бог Отац око главе. Ауреола се састоји из два — једног другом противао окренугог — троугаоника, у Форми познаг >г Соломоновог слова — у којој се такође налазе она три грчка слова. Слика је леао оивичена правилном кружном цртом, између ове црте и руба чита се овај запис: -)- стм • окитмк • дечанска . . . стуа • трицх • И овај ће печат бити веома стар. Ја мачно је из XVI. или ХУП. века. Натпис је мало нејасан. Не могу да се довијем, што значе она три слова између речи дечанска и свјатија : . . . Ко је, кад, и којом приликом донео овај нечат у Манасију, ве зна се. Јамачно ће бити и то један нечат, који су негда калуђери дечански, куиећи милостињу по Срб^ји, собом носили те њиме примљену милостињу нотврђлвали, па у једној таквзј прилици или га који калуђер ту заборавио, или је ту смрт нашао, иа га ио себи оставио. в.) иечати манастира Вођана. У Манасији се налазе два печата манастире Бођана у бачхој еиархији. 1. Ирви је од туча и правилно округао. Дршка нема, него ушицу о коју се може обесити. У иромеру има 47 гпгп. На њему је изображена слика ваведенија Богородичина, коме је црква бођанска посве-