Srpski sion

Б р . 15.

СРПСКИ СИОН

С тр . 429.

шсо, Вегш'8, Коббоуо, К1апас, Тер1ее, 8п 7 ег1сћ, М1ос1сћ, КЈ81а§п1е ип<1 Рекота Сегкуа (1ег §1ауо1Пуг18сћеп ИаМоп (1ев §г. опеп1;. п1сћ(; ишг^еп 61аиђепк, егпепепв!; уоп сЗег етаћп1еп ветеЈп(1еп дп(1 ћев1;аШ§1 Лигсћ (1је УоПтаећ! Х)<11;. 28. Бес. 1820. ги бећешео, КгаЛ туеззеп 1>е8*е11е 1сћ 111 ипвегп Ргосига1ог (1еп Н. ЛПсћ. Сгеог^ Вевваптсз ћ!оз ги (1ет е1П7л§еп О-евсћаПе ит 81 сћ 1П ипвегт Каћтеп (1еп ^ећеШ^еп Гибзеп ипзегб А11ег§-па(Н§81еп Мопагсћеп Ггамсх I. уог81;е11еп, ипзеге ип1;ег111ап1§81е8 ВН%е8исћ Б(11;. 17. Магг 1821. етћап<Н§еп, иш1 8. Маје81ае1; ит сПе а11ег^па(Н§;81;е Егћбгип^ ипвегег (1гЈп§еп<1еп Гог(1егип^еп егДећеп ги кбппеп, \уо<1игсћ шг уо 11коттеи §1искНсћ ип<1 '/.ићпеДеп ^евЈеШ \уег<1еп. Тгхев1;' ат 20. Магг 1821. 81;ерћап Уијгкппсз, Сепега1 Ргосига1ог, Вете1;ег У1а<Н81ау ћегеј^е! (Не оћеиетаћп!;е Ш1егбсћпЛ в182оНто РороУ1С8 те оћеп. * * * Бо имја пресвјатија и нераздјелимија Троици, Отца и Спна и свјатаго Духа иже от Отца изходјашчаго, Амин! Ми милостију божиеју братија и приложници свјатаго храма сего, зовоми Успение пресвјатија владичици нашеја богородици и присно дјеви Марији, от православнаго Греко-восточнаго несоединенаго вјеро-исповједанија обшчества Шибеничкаго. Буд бо разумјели истинитим и несумњеним знаки, да испод њекоторих тајних бо чиненија, и с художественим приљежанием, непрестано настоитсја оторгнути нас от нравил нашеја матере церкве греко-восточне несоединене, и то бо по разположенију онаго, иже нечетсја ни најменше о закоње нашем. И как бо то касаетсја најдрагоцјенија вешчи. Ми вси јединодушно с изрјадњејшим согласием во всја и за всја иже во настојашчем нашем непоколебимое и неиогрјешителное набљудение, утверждено и закључено будет, за нас и наше насљеднике, со објешчанием једин за иного, вси бо за јединаго, једин же за всја, под особитоју нашеју кљатвоју содержати. 1. Веедержитељу творцу и нашему свјатому вјероисповједанију от грековосточнаго несоединенаго закона, вјечное постојание. 2. Всемилостивјејшему Императору и Царју нашему Франциску первому, правое поданическое приљепчание и вјерност. 3. Без поврежденија сохранение и правое

извержение правил нашеја матере церкве грековосточне несоединене по прописаному уставу св. отец. 4. Ополчитисја всјакому бо, коего нибуд степена и достоинства, со всјаким бо дјелом и силоју: ашче би от коего ли бо јавно или тајно, у најменшу искру побужденија, супротивление по предпомјанутим трегием члену, иојавилосја с намјерением к вишеназначеном наклоненију. 5 Избрати и напменовати три најучтивјејша лица, за наше законите полномошчнике с полном властију, иже бо во имја вс.јех нас могут лично или писмено представити војаку (коего нибуд вида) вешч, в потребитое наше прошение пред височајшим властми, как церковним также и мирским, равњеже и иред самија освја шченија стопи всемилостивјејшаго Царја нашего Франциска пергаго, по взисканију обстојателствах. 6. За таковое исполнение опредељуемо (в мјесто нас) и постављаемо в крјепост пјатаго члена законитија нашеја полномошчники Г. Г. Стефана Буиновића, Николају Кнежевића и Божу Поповића, котори бо сут полновластни с настојашчим нашим, трудитисја во имја всјех нас с правостију, вјерностију и под отдано.ју их закљатвоју дјело водити. Огдавши бо сушчим полномошчие, иже би једнаго либо више полномошчников узаконити возмогли за их спомошчествие, ашче би у најменше дјело, от коего нибуд лица произвести вознамјерилосја, новое и супротивное увождение, во правило нашеја матере церкве греко восточнаго несоединенаго вјероисповједанија от православнаго закона. 7. По правам и утвержденијам нашим, јаже бо от предков наших установљени и от височајшија власти полно потверждени, чисто исполњавати, с оноју ревностију и ириљежением, в добром чину сљедоват, колико бо за божественија храми и им всја принадлежашчија толикожде и шчадјение в правлении јежељетни Г. Г. курагоров. 8. Ми вси примамо на нас полное потверждение, по состојанију пјатаго члена, все јелика би в шестом члену именуеми наши иолномошчники, в присуствију и отсуствију нашему утвредили и закључзли: и одабрјаваемо в будушче за обшчу ползу нашу, објазујушчијасја во всја и за всја их таковаја дјела цот-