Srpski sion

Стг. 436

ОРПСКИ сион

Бг. 15.

одлуке (гласа) и о тим питањима припада само члановима Главнога Савеза. Члаи 7. Један савев или зздруга може послатп на конгрес колико хоће вадругара својих, али се за пуномоћника његова сматра само онај задругар, коме оп да писмено овлашћење да га на конгресу представља, и само тај има право да у име савеза или заируге гласа. -(Пуномсћници ће своја овлашћења предати једном секретару конгреса, који буде за то одређен, и од њега ће добити карту којом се гласа — гласачку карту). Сваки савез или вадруга има право само на један глас на конгресу. То право употребљава пуномоћник, и то лично. Тако исто сваки почасни или дописни члан Главнога Савеза има само један глас на конгресу, који мора употребити лично. Ако је почасии или донисви члан у исто време пуномоћник кога савеза или задруге, онда он не може имати гласа и као пуномоћник, већ има само један глас. Ну кад се решава о разрешниди, коју треба дати неком члану, онда члин кога се то тиче не може суделовати у донашању те одлуке, нити сме гласати. То важи и за одлукр, које се односе на молбе или жалбе појединих чланова. Члан 8. Како ће се о којем предлогу гласати, решиће управа коагреса.

ЛИСТАК. В е с т и. Његова Светост пробавивпги неколико дапа по своме новратку из Гастајна у Даљу, новратио се 7. о. м. с вочерњим возом у Карловце, дочекан и поздрављен на станица са добродошлицом од стране дворјаиа, свештенства, професора богословије и чиновништва код епархијсках власти. На Његовој се Светости ввд!г 7 да је Гастајн јако повољно утецао на здравље Његове Светости, што мора обрадовати сваког честитог Србина и поштоваоца његовог. Храмовна олава ов. успенске цркве у Бел. Бечкереку прославиће се данас на иајсвечанији начин, пошто је на њу дошао на позив општине Високопреосвештени Г. епископ дијецезан др. Георгије Летџћ, којом ће приликом осветити и барјак српског црквеног певачког друштва. Општина се побринула да што свечаније дочека свога љубљенога дијецезана. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Ч и т у љ а.

| Ђорђе МарковиЋ парох гргуревачки.

29. је Јулија о г. преминуо дугогодигањи и уважени свештеник гргуревачки . парох Ђорђе МарковиЛ у 85. години ов г та живота, а 60. години евештеничке службе. Био је то један од најстаријих и најугледнијих срнских свегатеника у целој митрополији карлпзачкој. Рођеи је 1822. године у Иригу, где је свргаио основне школе. гимназију у Карловцима и после свршеног гаестог разреда етупи V богословију, коју је к?о и гимназију свргаио са одличним усиехом. 1846. ирими свештенички чин и оде за парохијалнога помоћчика у Шид, где је остао до 1854. Исте године буде постављен за пароха у Гргуревцима, где је као такав остао до свпје смрти. Још као млад свештеник ради својих душевних способности, био је уважен и поштован. За време бурних година 1848. и 49. био је чланом родољубивог одбора, који је смештао пребегле српске породице из Угарске по имућним српским кућама, да не помру од глади и зиме. 1849. изабраше га Шиђани, да поздрави великог српског војводу Стевана Шупљикца, који је долазио из Италије, да га поздрави у име Срба Војвођана, када први пут ступи на земљиште велике српске Војводине. Како га је народ ценио и поштовао, види се и по томе, што му је поклонио поверење своје да брани интересе српске цркве и народа, изабравгаи га за посланика на српско-народноцрквеном сабору 1881. за срез ердевички. 1882. године блаженопочивши патријарх Герман Анђелић одликовао га је за заслуге црвеним појаеом. Не само као свегатеник, него је и као раденик на кљижевном пољу, стекао он себи гласа и угледа. Писао је много на пољу богословске књижевнооти, тумачећи по руским и немачким изворича многе делове из св. писма, већином посланице аиостола Навла. Врло их је мало издао на јавност и данас велика множина стоји у рукописима у његовој архиви. Написао је велики српско немачки речник, који могуће надмаша све досадагање. који су до данас издани, али ради малених материјалних срестава није га ни до данас издао. Као свегатеник био је у служби својој врло реван и особити проповедник. Нека му је лака црна земља, вјечна му

памЈ ат

М. В.

* Да не би био уаалудан труд и оца Ђорђа, наследници би добро учинили, да грађу аегову 8а речник, уетупе ерп. кр. Агеадемији у Београду, где ее ради на речнику, а богословеке етвари управи карлов. богословије. Уред.