Srpski sion

Б р 15.

СРПСКИ СИОН

С тр . 413.

прави посљедоватељ и ко је од црквене свјести. На посљедку 5.) Да благоволи Свјетјејшиј Синод побринути се и о уредној дотации свештенства; да се свуда по обштинама парохиапни домови построе поред црквиј, као и код свију других народа, гди ће моћи и диепезан при каноническим визитацијама главу свс ју подклонити, — у обштем дому, а не обвезеим се чинити ириватним свјетовним лицама — па да се са сваком обштином као и друге вјероисповједи што чине, писмени уговори углави, по преви шњем рескрипту или по поздниим саборским закључцима; затим да се нигди свештеник неаоставља пређе, већ што је уговор са обштином сачињен и од дотичних власти потврђен. Благостање и аукторитет нижег свештенства јест темељ аукторвтету и благостању предпостављеног вишег свештенства, епископа, архиепископа и натриарха. Оборил се аукторитет првих, то држим, да нико нетреба да се нада, да ће и аукторитет и благостање других дуго се обдржати моћи, па с' тога држим и то, да би Светјејшии Синод сад посвједочио да ]е Отац и покровитељ подручног себи клера, кад би код највишег мјеста исходатајствовати постарао се: а.) Да свештеник сваки равно осталим чиновницима плату своју мјесечно унапред прима, а гди не би примио, тамо да има политична власт, на прву пријаву свештеничку, плату његову утерати ; б ) Но гди би опет преко исплатног рока плата свештеничка заостала, тамо да имају они, кои плату задржаше, платити овршбене трошкове и 12^ камате на исту; јер и свештеник ако ние данак и прирезе, из коих се чиновници плаћају, на време свое издао, мора 12 % камате и овргпбене трошкове да плаћа, а и кад плату своју у време не добие, мора да тражи зајам, кои опет не може ниже дванајст перцента добитн. Напосљедку 6.) Необходима је нужда и та, да се дисциплина и у свему ред, у пркви, међ свештенством и христианима, успостави, са издањем једног дисциплинарног кодекса, а не у појединим циркуларима кои као вјетар нрозују мало само. па исчезну.

Бога и душе ради, као четрдесетогодишњи свештеник и искушеник, па као одани, свом душом и срдцем, својој прадједској цркви и своме народу Србском, нашао сам за дужност моју најстрожију, да у име мое и свештенства и христијана 1> ени духовно подручних, предстанем, поклоним се до земље Светјејшем Синоду и представим предходне необходиме вужде и потребе цркве, ради што скориег спасења њеног од олуе и таласа. Кои у осталом са најдубљим благоговјењем и страхопочитањем изумирем Светјејшег Синода У Митровици, 18. Септ. 1874. всенижајши слуга Урош Милутиновић Протопрезвитер Митровачки.

Прилози за иеторију народног еабора 1744. Д. Р. И ако је г. Милутин Јакшић у својој расправи: „0 Арсенију IV. Јовановићу Шакабенти" Карловци на стр. 74—150. описао историју народног сабора од 1744., држимо, да не ће бити на одмет, ако и ова три прилога наведемо, који се односе на историју истог сабора. I. Г. епископу — митрополиту — Костај ничком Алексију Андрејевићу. Преосвјашчени Г. Митрополит и Еаископ Нам о Христје брат љубазни. Сија прилика дадесја нам, несамо в давно нротекшему мјесјацу Марту, числа 30. народствсвану В. П. и православному стаду, всемилостивјејшу тогда учинену за потверждение привилегијско кралевскују резолуцију поменути, но паче к тому и плоди зрелија совершенства оноја сњести, јегда под покровом десници Божија и милостију јеја кр. величества доволное времја в царствујушчем јеја градје бавившајасја славнаја обшче народнаја депутација сего 12- на обшчују честнаго клера и сдавнаго