Srpski sion

БР. 21.

СРПСКЖ СИОВ

С жр . 581.

за потребнују псторическују вједомост е<=му Монастирју и посљедујушчему с. обители Раковачкија Братству иужднују, нером истиви утверждаетсја. Георгиј Хранислав, Арх. и бивгаиј дјејетвителни Настојатељ Ч. монастирја Раковца, дне 8. Ноемврија 1775. љета родисја в привилегираиој вароши Румје, славному Комитату Сремскому подлежаш чеј, от благочестивих православнаго вјерогсповједанија восточнија Христови церкве Греконеунитскија законо бракосочетаних Родителеј, Павла и Алки, Первенец, Кресгисјав томже вјероисповједании и миром • вјатим помазасја чрез Парохиалнаго свјашченика Јоакима Филиповича, в церкви 1'умекој, храма св. вознесенија Госиодња, дае 9. Ноемвриа 1775. и дано бист во свЈатом Крешчении младенцу имја Гавријл, восприемник же бист Константин Гавриј.1 ович, житељ иришки. Кромје Пјестунов и воспитателеј домашних, Јереа Пантелеимона Хранислава, Иароха Румскаго, и Тимотеа Ивановича, прежде воведенија нормалних училишч бившаго тако зовомија снјатотроическија Румокија школи, стараго учитеља, имје Нормалнаго Наставника, Диакона Василиа Кре стича, ово в древних Румских школах и чтением книг находившијасја Библиотеки Славенскија, овоже тшчанием новато Нормалнаго Кралевскаго Директора СтеФана Вујановсеаго, и предреченаго Пароха, Јереа Пантелеимона Хранислава, Славенскому књижеству добрје навикшаго и искуснаго. При сем Наставницје от љета 1781. до 1786. от самих начатков познанија писмен на дшицје, с таковим ума даром, тољ охотно и трудољубно добрим ученија подвигом подвизашесја, јако јему между прочими соученики своими в Катихисисје, Библическој Истории, чтении церковних книг, пјении, иравиље церковном, красно и Диктандо писании, Аритметицје, Граматицје јазика Славенскаго со Синтаксију, упражненијах Гра^атических и Синтактических, роководствје к чесности (<3а8 ^езеђисћ), хождении в церков, всегда первое мјесто содержати. Шкоље Нормалној Румској Славено-Сербској, в нејже но њечесому Њемецки и Латински читати, склањати и

сопрјагати научисја, с Римокатолическими, јаже в Румје бигаа, под Дирекциеју СтеФана Вујановскаго смјешаној, от љета 1787. до 1792. приватнаго в Латинском јазицје учитеља Дошена, в Њемецком и Латинском Аксентиа Иоповича ордирнарнаго и Петра Бугарскаго, четвертија Нормалнија школи отмјенаго ПроФесора получи. Под сим иосљедним Катихисису, Библическој Истории и Натуралној, Граматицје Њемецкој и Синтакси с њемецким писмосочинением и прочими практическими упражнении в стиље, ГеограФии, начатком латинскаго језика и Геометрии, Рисовоју (2е1сћпеп), к демостроенију и икономическим планом относјашчемусја, Аритметицје, Красно и Диктандо писанију, руководству к честности со одержанием перваго мјеета между Соучениками тољ постојаним трудољубием учашесја, јако јему и за штипендиум височајшим Дикастеријам препоручену бити. Из мјеста рожденија, с јуношеским сердечним на свјатиј Божиј иромисл упованием, и благодјејушчу јему Дједу своему, помјанугому Пантелеимону Храниславу, Архимандриту Крушедсдскому, Ч. АЕМ. Епархиалнаго Консисториума Карловачкаго и Сл. Комитата Сремскаго Табули Судејскија Сосједатељу, љета 1796. в Бозје усопшему, года 1792. отлучивсја от нињешнија Матере своеја, прешел в Карловац Сремскиј, идјеже безсмертним и величајгааго обгачаго благодаренија достој • њејшим трудом и нодвигом Јего Високопревосходителства, Милостивјејшаго Госа. Архиепископа и Митроиолита, СтеФана Стратимировича от Кулпин, Гимназии Карловачкој начало и основаиие мудрејше, и Богоугодњејше полагашесја. Здје при Јоање Грос, ПроФесорје и Директорје начинајушчијасја Гимпазии Карловачкија, Ренија Граматику Латинскују, Њемецкоју и упражненијами в стиље Латинском и Њемецком, Ауторами Класическими, Историеју Унгарии, ГеограФиеју Матиа Бел, приљежњејше занимајаеја, предмети всја, јакоже и Христианское наставление, превосходно соверши, и слово увјешчателное, предсловутим ПроФесором Латински сочиненое, в церкви катедралној ко учашчејсја