Srpski sion

< ■ . 582.

СРПСКИ сион

Ј>*. 21.

јуноеги Карловачкој о дни Пасхи тогоже љета в присутствии Јего Високопревосходителства младиј витија решчи удостоисја. По Гросје. в Новосадској Кралевској Гимназии 1793. Тому Грегуш, лзрјаднато четвертија Граматикалнија школи нроФесора стјажа, учасја по Алвару синтакси Латинској и краткој Поетицје, Ауторов класических толкованију, Аритметицје, ГеограФни, Истории Унгарии, И>тории Натуралној, унражн.ајасја в стиље Латин ком и средствием 8уп1ах18 огпа1ае. Љета 1794. от ИроФесора Андреа Мандича в шкоље I. НитапиаИз нохвално настављаем биваше в начатцјех Периодологии и Риторики с сракгическими в слозје Латинском упражпенијами, и разностију стила нрозаическаго, Логики, Физики, Истории Унгарии и Натуралнија, ГеограФии, Древпостеј Римских по Шепрог1, Аритметицје; љета 1795. во II. НитапИаИз шкоље от директора Гимназии Н. Садскија, Матеа Ланг, таже Римокатолическаго Капелана НСадскаго Тугут, краткое времја, на конец Емерика Данича обучалсја Риторицје по Соаргју и Поетицје, Авторов класических, Риторов и Пиит толкованију, Геометрии Практическој, Јип па1игае, ГеограФни, Истории Унгарии, Аритметицје и Митологии ио Но11е, ктому упражњалсја в слозје латинском с разностију стила прозаическаго и Ноетическаго, во всјех сих школах Гим назии НСадскија нервенствујушчаго Пре восходства знаки заслужив, даже и нервија Еминевции, јакоже 1ином изданаја класиФикациа II. љега НитапНа^б 1794./5. доказует. Посље краљевскија Гнмназии НСадскија, презјелно вождељев Богом даниј себје ума талант возрастити, ум сирјеч вјежествами развити, просвјетити, сердцеже ко свјакому честному и доброму дјелу Христианскому средствием тјех привикнути, и тако себе ближним на славу Божију всегда полезна сотв >рити, во велико-Варадској Академиј Кралевској 1796. года I. Љета философии слишатељ бје Јоана Неномуцена Ваш, Каноникуса велмковарадскаго и Кралев зкаго Диштриктуалнаго Продиректора и ПроФесора: Истории, философии и Лошки; ЈосиФа Керестури: Исто-

рии прагматическија Унгарии, Мађарскија Литератури и Кесареј Римских; Франца Штајндл Алгебри и Матеви со заслугају нревосходства иервепст'ујушчаго. Вт< раго љета философии 1797. слишаше Штајндла Архитектуру Идрогехнију, Идраулику или Матезим а<ЗрПса!ат; Адама Томчани Фи зику и Икономију земљедељческу, реченаго Јоана Ваш МетаФизику и ФилосоФију моралну со знаком перваго из всјех наук сих превосходства. Всја Фнлософскија Науки јавно зашчишчаше 0 мажарском јазицје и Лигуратурје иод Валентином Зомбори от Тарца, јазика Унгарскага и Литератури ПроФесором, с усијехом первија класи приљежаше. В Кр. Униаерситетј^ Пештанском продолжив учение свое приватно слишаше Естетику Лудовика Шедиуса, Дипломатику Швартнерд в Факултегр философическом; во Факултетје же Јуридическом јавно и норјрдочно I. љета прав 1798. превосходно оконча Јус Натури, Публикум Универсале и бепИит у Антониа Демин; II. љета прав 1799. Јус Цивиле Романум и Криминале у Г. кр. Конзилиара ЈосиФа Штур; Ш. љета прав 1880. Јус Еклисиастикум у Магеа Анг. Марковича, Јус Унгарикум у Емерика Келемен; IV. љета прав 1801. статистику у Адалберта Барич, вјежества Политическаја, т. ). Полицију, науку Комерциалнују и Финанциалнују с Теориеју стила куриалнаго у ЈосиФа Ревицки. Из Пештанскога кр. Университета во виенски ц. к. Университет 1. Ноемвриа пришед, многија Науки ФилосоФскија нриватно у разних ПроФесоров слишаше. Приватно из Аустријскаго Права от Георгија Шајдлајн. тогоже во виенском Универзитетје ПроФесора, исиитан первују класу получи. ј В Престолном Градје Виење от 19. Дек, 1801. до 1. Јулиа 1804. у Павла Кисел от БендекФалва, Агента унгарскаго Дворнаго и Сл. Комитатов земплинскаго, Липтовскаго, Сценускаго и Туроцкаго Сосједатеља бившаго, тшчаливјејше снабдјел себе ирактикоју в дјељех иолитических и судејских, пред височајшими Дикастериами текушчих, отирављал и должности Соли-